Raž je posle pšenice najvažnije hlebno žito. Raž ima skromnije zahteve prema uslovima uspevanja u odnosu na pšenicu, pa i na ostala prava žita.

Raž (Secale cereale L.) je zbog svoje visine ipak nešto osetljivija na poleganje te je NE TREBA sejati u USLOVIMA intenzivne agrotehnike, u velikoj gustoći setve, s visokom količinom mineralne prehrane, na zemljištima jačeg boniteta, težeg mehaničkog sastava i u suviše mokrim uslovima. Raž je biljka kojoj pogoduju lakši tip zemlljišta, toleriše niži nivo mineralne prehrane, i pogodna je za proizvodnju na nešto višim nadmorskim visinama.

Raž je vrsta koja ima najveći stepen tolerancije prema visokom stepenu kiselosti zemljišta. Zbog toga se preporučuje setva raži na ovakvim tipovima zemljišta. Svojim prinosima pokazuje da na ovakvim tipovima zemljišta treba zameniti pšenicu i ječam, koji su vrlo osetljivi na kiselost zemljišnog rastvora.

Raženi hleb ima više vlage od pšeničnog te duže zadržava svežinu, ima slabije razvijenu sredinu i nije šupljikav kao pšenični. Raž i proizvodi na bazi raženog zrna sadrže u velikim količinama kalijum i magnezij koji sprečavaju porast krvnog pritiska, kao i lignine koji imaju antikancerogena, antivirusna i antigljivična svojstva. Zbog toga se proizvodi koji sadrže raž preporučuju osobama s povišenim krvnim pritiskom, obolelim od dijabetesa, deci i starijim osobama. Hleb i proizvodi od raži su vrlo ugodne arome. U industriji se zrno koristi i za proizvodnju alkohola, skroba i sirćeta, celuloze, lignina, furfurola i hartije dobrog kvaliteta, a klica u farmaceutskoj industriji.

Raž po površinama zauzima šesto mesto u svetu, i to iza pšenice, kukuruza, pirinča, ječma i ovsa. Primetna je tendencija daljeg smanjenja proizvodnje. 

Morfološke osobine
Pri klijanju se pojavljuju 3-4 korenčića. Primarni korenovi prodiru u dubinu do 50 cm.Visine je 60-200 cm, u zavisnosti od sorte i uslova uspevanja. Stablo je ispod klasa obraslo maljama. Ponekad se javlja ljubičasta boja koja potiče od antocijana. List je često pokriven voštanom presvlakom, dok su liske obično široke od 0,5- do 2 cm, a dužina je od 14 do 18 cm.

Useci vretena klasa su maljavi. Na njima se nalazi sedeći klasić, koji ima po dva, a ređe tri ili četiri cveta. Plod donose samo dva cveta u klasiću. Broj klasića kod tetraploidne raži iznosi 30-40, a kod diploidne manje. Pleve su kratke, uzane i zašiljene, ne pokrivaju klasić. Spoljne plevice imaju izražen greben, sa kratkim trnolikim resicama, koje prelaze na osnovu osja.

Raž ima skromnije zahteve prema uslovima uspevanja u odnosu na pšenicu, pa i na ostala prava žita. U pogledu temperatura, proizvodni optimum za nicanje raži je 6-12 stepeni (biološki minimum je 1-2 stepena), formiranje vegetatvinih organa 12-16 C (biološki minimum 4-5 C), formiranje generativnih organa i cvetanje 16-20C (biološki minimum 10-12 C) i za plodonošenje i sazrevanje 16-22 C (biološki minimum 10-12 C). Ovakav odnos raži prema temperaturama, omogućava da ona raste i u toku zime. Raž ne izmrzava na -25 C, a najotpornije sorte čak ni na -35 C. Etape organogeneze su slične kao kod pšenice. Za ozimu raž bitna je dovoljna obezbeđenost zemljišta vlagom u jesen kada se ona nalazi u fazi bokorenja. Inače je ona zbog dobro razvijenog korenovog sistema otporna na sušu.

Cvetanje i oplodnja kod raži nastupa 7-12 dana posle klasanja, a pri povoljnim uslovima kroz 20 dana. Cvetanje traje 10-15 dana. Raž je stranooplodna biljka, pa se oprašivanje obavlja vetrom. Tada je potrebno umereno toplo vreme i povoljna vlažnost vazduha. Ukoliko su vremenski uslovi nepovoljni, mnogi cvetovi ostaju neoplođeni, a klas ostaje delimično prazan.

Kada je u pitanju vreme setve, značajno je da se raž pre zime mora dobro razviti, odnosno bar 75 odsto biljaka treba da izbokori. Da bi se to osiguralo, setvu treba obaviti u prvoj ili drugoj dekadi septembra.

Izvor:agroinfonet.com

Proizvodnja RAŽI i hlebno žito koje se sve više traži