Optimalno vreme za setvu ove uljarice kada se temperatura zemljišta na dubini setvenog sloja ustali na 8-9°C.

Ovi uslovi se u Srbiji obično ostvare krajem marta ili u prvoj dekadi aprila. Osnovna obrada urađena krajem leta, početkom jeseni je pravo vreme za nju. Dubina osnovne obrade je nešto što takođe utiče na prinos. Treba je uraditi na dubinu gde god je to moguće  na 30 cm,  a i više. Suncokret je biljka kratkog dana, traži puno svetla i toplote. Ima znatne potrebe za vodom, međutim ima jak korenov sistem i na račun te superiornosti i snage vrlo dobro podnosi sušu

Ako je predusev neka strnina,  obavezna mera je ljušćenje strnjišta na dubinu od 10-15 cm , idealno bi bilo sa usitnjenim i ravnomerno raspoređenim biljnim ostacima po površini.

Predsetvenu pripremu uraditi sa setvospremačima na dubinu setve ne preduboko i ne po prevlažnom zemljištu. Svrha dobre predsetvene pripreme zemljišta je da se seme postavi na “tvrdu posteljicu i mek pokrivač” kako bi moglo da preuzme vlagu iz zemljišta. Dovoljno ju je  uraditi 4-5 dana pre setve. Ako postoji mogućnost za navodnjavanje, usev se navodnjava za vreme suše, posebno u vreme oblikovanja glavica, cvetanja i nalivanja zrna. Pored poštovanja optimalnog vremena setve za uspeh u proizvodnji veoma je važno da se poštuje plodored, odnosno da se suncokret ne seje na istoj parceli najmanje 4 godine, kao ni posle soje i uljane repice.

Setva se obavlja pneumatskim sejalicama  na međuredni razmak od 70 cm. Razmak u redu je ono što nam određuje broj biljaka po jedinici površine,  i što moramo poštovati. Potrebe suncokreta u hranljivim materijama su velike jer obrazuje veliku vegetativnu masu (7­-8 t/ha) i prinos semena (2-4 t/ha). Da bi ostvario ovu biomasu i prinos semena, suncokret ”potroši” iz zemljišta od 120 do 180 kg azota po hektaru, od 60 do 90 kg fosfora po hektaru i čak od 280 do 360 kg kalijuma po hektaru. Đubrenje suncokreta azotom je značajno jer on utiče na rast vegetativnih organa i glavice. Ali preobilno đubrenje azotom može dovesti do pogoršanja kvaliteta proizvoda, odnosno do povećanja količine belančevina a smanjenja.

Ime suncokret biljka je dobila po svojoj cvetnoj glavi koja podseća na Sunce, veličine 10-30 cm. Najveći cvet suncokreta od čak 82 cm izrastao je 2004. godine u Kanadi. Zreo otvoren cvet suncokreta sastavljen je od 1000-4000 malih pojedinačnih cvetića koji sazrevaju od spolja ka unutra. 

Agroinfo.rs

Setva najlepšeg cveta SUNCOKRETA