Ево како у најкраћим цртама треба да тече поступак силирања кукуруза, што је нарочито важно уколико се још ради о влажном кукурузу.

Најпре о силосу

Силос за кукуруз може да буде дубећи, зидан од бетонских блокова или сило-ров од бетона.Показало се да пољопривредници са успехом могу да конзервирају силиран кукуруз и у старим амбарима шупама и сличним објектима који су претходно преуређени. То "преуређивање" се састоји од облагања зидова полиетиленским фолијама нешто веће дебљине тако да могу да издрже притисак приликом сабијања масе. Ипак сматра се да је најбоље да се сагради сило-ров са страницама од бетона јер се такав силос и лакше пуни а још лакше празни, за разлику од вертикалних силоса где власник мора да се пење уз лестве да би узео довољно силаже.

Кад постоји силос (бетонски дубећи или положени сило-ров или кад је амбар са унутрашње стране добро обложен поливинлиским фолијама) почиње силирање кукуруза.

Када се бере кукуруз?

Кукуруз се бере у тренутку кад има 34 до 40 посто влаге. Тај проценат може да се одреди уз помоћ апарата који имају пољопривредне станице а могуће је и другачије, искуственим путем загризањем зрна или засецањем ноктом. Кукуруз који је намењен за исхрану свиња силира се без кочанке. Берба се обавља комбајном који има и уредај за круњење. Пошто се приколица напуни вози се у двориште испред силоса. Ту, пред силосом се налази чекићар који покреће трактор снаге 70 коњских снага. Са тако јаком машином круњач може да за један час прекрупи 7 тона, што значи да за једно пре подне може да се силира зрно са неколико хектара.

Силирана маса се из млина чекићара ваздушним путем убацује преко крова у силос (дубећи) односно сипа на гомилу у сило-ров. У оба случаја је непходно да се маса правилно распоредује и сабија. У вертикалном силосу то раде два радника а у сило-рову маса може да се сабија трактором. Треба пазити да у овом другом случају у масу не доспеју друге материје (земља, нафта и сл.). Веома је важно да се маса добро сабије и из ње истисне ваздух, од чега зависи квалитет силаже. Ако је млевено зрно суво те се теже сабија, препоручује се да се полива водом тек толико да сабијање буде лакше. Кад се силос напуни покрије се поливинилским застором а преко њега се стави или слој зрна кукуруза или песка. После три недеље завршава се врење у силираној маси и од тог тренутка она је спремна за потрошњу. Приликом пражњења увек узети онолико хране колико ће бити утошено за два дана и потом поново покрити масу застором.

Ако се спрема силажа за тов јунади онда се у прекрупач стављају клипови кукуруза. Остали поступак је потпуно истоветан као кад се спрема силажа зрна за тов свиња.

Спремљена маса има благо киселкасти укус и мирис и свиње је радо једу. Запажено је да силирано зрно са уобичајеним додацима концентрата (око 25 посто) свиње радо једу, здравије су и имају нешто већи прираст. У току целе године кукуруз увек има исти квалитет што није случај у другим приликама (ако се кукуруз вештачки суши-свиње теже користе суву материју, мења се структура неких материја итд). Осим тога овим поступком се избегавају губици од плесни, птица и глодара који једу кукуруз за време док је у амбару. Најзад на овај начин се берба кукуруза обавља у повољнијем року што олакшава обраду земљишта у сетву пшенице па и бољи род у следећој жетви.

Али,овакав поступак има и неких мана. Основна је та што овако спремљен кукуруз није роба за продају: он мора да се утроши у дворишту где је спремљен. Из овога излази да је силирање кукуруза у клипу или самог зрна подесно за газдинства која су се определила за тов стоке.

Па ипак, кад се одмере мане и добре стране излази да добре стране имају велику превагу. Зато већ сада треба мислити на то да се и у начину спремања кукуруза и његове употребе морају унети новине, као што су својевремено уведене и у саму производњу кад су зубане почели да истискују хибриди. Дакле, од тада је правилно силирање кукуруза веома важно и о њему треба водити рачуна.

Izvor:poljoprivrednisavetnik.com

Силирање влажног зрна кукуруза