Иако знамо да се најбољи термин за пролећну сетву ратарских култура пре везује за атмосферске прилике него за доба године, време је да се полако припремамо за тај корак. Како је период пред сетву значајан за доношење битних одлука, од којих касније може зависити и висина ваших приноса, решили смо да вам мало олакшамо и проведемо вас кроз процес пролећне сетве.

Припреме земљишта за пролећну сетву

Предуслови успешне пролећне сетве су адекватна обрада и припрема земљишта. Са основном обрадом земљишта (дубоким орањем) треба кренути већ у току јесени и зиме. Оптимално време за ову агротехничку меру је већ по завршетку јесење бербе, а уколико је не обавите тада, немојте оклевати да то урадите касније, током зиме, чак и по снегу, ако степен измрзавања није висок (ако земљиште није измрзло више од 5-6 цм).

Зашто је још зимско орање добро? Том приликом ствара се боља, мрвичаста структура земљишта због дејства мразева. У том периоду, због великих количина падавина земљиште акумулира већу количину влаге, што је један од главних услова за бољу плодност тла.

Када је реч о припреми земљишта, њена сврха је:

- очување влаге из зимског периода у земљишту,
- омогућавање погодног контакта семена са влажним земљиштем,
- растресање и омекшавање земљишта (побољшавање водног, ваздушног и топлотног режима земљишта),
- индиректна стимулација микробиолошке активности,
- уништавање заметака корова,
- поравнање земљишта као последњи корак пред пролећну сетву.
Припрему је најбоље извршити од 7 до 10 дана пре него што приступите сетви, и то у једном походу ради што мањег гажења земљишта.

Приликом припреме земљишта за пролећну сетву ратарских култура користе се прикључне машине познате као сетвоспремачи. Ради се о машинама које у свом раду комбинују више елемената (ваљке, култиваторе, дрљаче) у циљу припреме земљишта за сетву и уништавање корова. Дубина радних тела подешава се на дубину влаге у земљишту како би се постигло подизање влаге у више слојеве земље. Тиме се обезбеђује активно клијање зрна.
Поред употребе у предсетвеној обради земљишта, сетвоспремачи се користе и код аерације пашњака, проређивања њива засејаних пшеницом, љуштења стрништа, механичког сузбијања коровских биљака итд

Анализа земљишта и ђубрење ратарских култура
Биљке црпе воду и минералне материје из тла, што значи да оно мора бити богато овим елементима да би се постигли високи приноси. Земљиште може садржати различите количине хранива, које се временом могу мењати ерозијом, испирањем или приносом. Укупан садржај храњивих елемената у земљишту (без обзира на њихову приступачност) представља потенцијалну плодност. Да бисте обезбедили довољну количину ових материја, потребно је додати их путем ђубрива.

Плодност земљишта, као његова најважнија особина, не може се ођедном утврдити, већ је потребно да се прати и оцењује током дужег периода. У ту сврху се врше агрохемијске анализе земљишта.

Ефекти ових анализа су:

- добијање препорука за ђубрење у наредне 4 године,
- рационализација употребе ђубрива,
- смањење трошкова, повећање приноса профита, уколико су анализе урађена на време.
Иако мислите да су трошкови обављања анализа високи, мањи су од оних који би настали неадекватном употребом ђубрива.

Више о ђубрењу појединих ратарских култура:

*Кукуруз - за формирање једне тоне приноса зрна и одговарајућу вегетативну масу из земљишта изнесе 25-30 кг Н, 10-15 кг П2О5, 20-25 кг К2О. Просечни жетвени индекс кукуруза износи 1:1. Ова ратарска култура осетљива је на недостатак цинка, и код земљишта која имају прекомерну количину фосфора могу да се јаве недостаци овог елемента.
* Сунцокрет - за формирање једне тоне приноса зрна и одговарајућу вегетативну масу сунцокрет из земљишта изнесе 45-55 кг Н, 20-25 кг П2О5 и 70-90 кг К2О. Жетвени индекс сунцокрета је 1:2, па он са приносом од 3 т/ха зрна однесе 80 кг Н, 40 кг П2О5 и 40 кг К2О. Ова ратарска култура има добро развијен коренов систем, па добро користи хранива из земљишта. Уношење минералних ђубрива под основну обраду је као и код кукуруза, 1/3-1/2 Н и целокупна количина фосфора и калијума. Уколико је претходни усев био ђубрен само МАП-ом, у основном ђубрењу предност треба дати формулацијама са већим садржајем калијума, нпр. НПК 8:16:24.
* Соја - за формирање 1 т/ха приноса са вегетативном масом усвоји 100 кг Н, 23-27 кг П2О5 и 50-60 кг К2О. Сав фосфор и калијум треба унети под основну обраду, на основу агрохемијске анализе. На земљиштима оптималне плодности под основну обраду треба унети 200-300 кг/ха НПК 15:15:15 или НПК 8:24:16, а предсетвено 40-50 кг азота. Унос веће количине азота може утицати на одумирање квржица у којима се налазе симбиотске бактерије азотофиксатори. Пред сетву, обавезна мера је инокулација семена нитрагином, јер се тако обезбеђује фиксација атмосферског азота.

Како обавити пролећну сетву ратарских култура?

У овом делу ћемо вам пружити све неопходне информације како бисте успешно обавили сетву.

-избору најбољег сетвеног материјала,
-одређивању оптималне густине и дубине сетве, као и плодореда,
-механизацији неопходној за сетву,
-могућим начинима финансирања сетве.

Како изабрати најбољи сетвени материјал?

Када изаберете које ратарске културе желите да гајите, јавља се проблем правог избора семена сорти и хибрида. У одабиру између понуда разних семенских кућа важно је имати на уму тип производње који се реализује, јер ћете у односу на то бирати хибрид који ћете користити. Немају сви хибриди исте особине.

Обратите пажњу и на сам квалитет производње хибрида. Битно је у каквим је условима семе произведено, какве је технолошке фазе прошло након бербе, каква је рецептура примењена, а врло је битна и дорада семена. Семе мора да прође низ анализа и тестова, и да задовољи строге критеријуме квалитета.

Одредите најбољу густину и дубину сетве, као и плодоред

Када је реч о густини сетве по хектару, она зависи од тога које се сорте и хибриди сеју, затим од плодности земљишта и од планираних агротехничких мера. У зависности од тога која ратарска култура је у питању, препоруке су следеће:

Кукуруз - међуредни размак од 70 цм. Размак у реду зависи од хибрида и услова гајења, али креће се од 16 до 29 цм. Овако можете постићи склоп од 57.000 до 89.000 биљака по хектару.
Соја - међуредни размак од 50 или 70 цм. Истраживања су показала да у нашим условима нема значајнијих разлика у приносу исте сорте када је реч о међуредном растојању.
Сунцокрет - међуредни размак од 70 цм. Размак у реду зависи од хибрида и услова гајења и креће се од 20 до 30 цм. Овако можете постићи склоп од 40.000 до 65.000 биљака по хектару.
Шећерна репа - међуредни размак од 50 цм. Размак у реду је обично 16-17 цм. Овако се исејава 125.000 семена по хектару, а циљ је да у вађењу репе имамо сачуваних 106.000 биљака по хектару.
Дубина сетве кључна је у обезбеђивању сигурног и уједначеног ницања и постизања жељеног склопа биљака. Ако семе посејете дубоко, а земљиште буде хладно, ницање ће трајати дуго и може доћи до оштећења клијанаца. Ако семе посејете исувише плитко, постоји могућност да ће доћи до исушивања површинског слоја земљишта, што може успорити клијање или довести до сушења већ исклијалог зрна. На влажном и тежем земљишту, дакле у ранијим роковима сетве и при квалитетнијој предсетвеној припреми, треба сејати плиће и обрнуто.

Препоручена дубина сетве по културама:

Кукуруз: 4-8 цм
Соја: 3-5 цм
Сунцокрет: 4-6 цм
Шећерна репа: 2-3 цм

У ратарској производњи је у последње време постало од кључне важности поштовање промене ратарских култура сваке године. Штетни инсекти, као што су житни бауљар (Забрус тенебриоидес) или кукурузна златица (Диабротица виргифера), представљају опасну претњу за производњу у монокултури и због њих је неопходно имати плодоред. При томе, потребно је смењивати оне културе које траже плићу обраду земље и оне које траже дубљу обраду. Водите рачуна да се биљке које нападају исте болести и штетни инсекти не саде узастопно, већ да се између њиховог гајења направи временски размак. Приликом бирања адекватне ратарске културе увек се треба прилагодити ситуацији на терену, а имајте у виду ове комбинације добрих предусева за ратарске културе:
Кукуруз – добре предкултуре су грашак, соја и стрна жита.
Соја – стрна жита и кукуруз су добри предусеви.
Сунцокрет – препоручују се кукуруз и стрна жита, јер немају исте болести као сунцокрет.
Шећерна репа - као добар предусев за њу су пшеница и друга стрна жита.
Пшеница – као добри предусеви су грашак, соја, луцерка, сунцокрет и кукуруз.
Обично се смењују културе са дубоким кореновим системом са онима код којих је корен мање развијен. Такође, биљке које се саде у густом склопу засада смењују се са биљкама које се гаје у ређем склопу. Смењују се и коренасте ратарске културе са лиснатима.

Неке културе у ратарству могу тек након 4 или 5 година да се гаје на истој парцели, па имајте и то у виду када правите план за плодоред. Обратите пажњу и на време брања неке културе да бисте имали довољно времена да квалитетно припремите земљиште за наредну ратарску културу.

Када формулишете редослед, морате да имате у виду и тренутну ситуацију на тржишту којој треба прилагодити ратарску културу коју ћете сејати наредне сезоне. Не треба се строго придржавати плодореда који је направљен, али га никако не треба ни занемаривати, јер је то битан део добре праксе у ратарству.
Која механизација се користи?
Од пољопривредне механизације у сетви ратарских култура користе се сејалице за сетву стрних жита, као и сејалице за сетву кукуруза и широкоредних култура. За сетву кукуруза су прецизне сејалице за сетву семена различитих димензија и облика, које могу сејати и друге широкоредне културе (соја, сунцокрет). Конструкција сејалица је таква да омогућује прецизну сетву у редове. Комбинацијама међуредног растојања и размака зрна у реду постиже се оптималан распоред биљака.

Сетвени уређај садржи сандук за семе, хоризонтално постављену сетвену плочу на дну сандука, носач сетвеног апарата, преносни механизам и санкасти улагач семена. Сетвена плоча је пластична и по ободу има 20 отвора. Током сетве плоча се окреће, семе из кутије упада у отворе на плочи (у сваки отвор по једна семенка), и доноси се до отвора на кутији где се налази ударач са опругом. Он потискује семе у улагач, одакле оно упада у браздицу. Испред ударача се налази чистач који са плоче скида вишак семена и не дозвољава да у отвор на плочи упадне више од једне семенке.

Највише се користе пнеуматске сејалице, уз које се у новије доба обично добија и електронски уређај за контролу сетве. Од додатака могу се још јавити и уређаји који служе за убацивање минералног ђубрива и инсектицида.

Како исфинансирати пролећну сетву?

За финансирање пролећних радова пољопривредницима стоји на располагању више опција:

- финансирање из сопствених извора,
- кредити банака намењених пољопривредницима,
- средства која додељује држава.
Банке често дају кредите за пољопривреднике, а нарочито су актуелни специјални кредити намењени финансирању пролећне сетве. Услови кредитирања се некад разликују од банке до банке, па су тако неки кредити намењени мањим, а неки већим пољопривредним произвођачима. Неки су, пак, намењени произвођачима одређених култура, па тако имамо кредите намењене воћарима, ратарима или свим произвођачима.

Izvor: agromedija.rs

Све што треба да знате о пролећној сетви ратарских култура