Тритикале је настао укрштањем две стрне житарице – пшенице и ражи. Он представља хибридну врсту (тачније бастард) јер је настао од две различите врсте из два различита рода.

Са генетског становишта, тритикале је алополиплоид, односно амфиплоидна врста која је настала подвостручења броја хромосома након укрштања.
Тритикале је погодан за гајење у оним рејонима где пшеница даје константно ниске приносе и лош квалитет зрна (споредне области гајења пшенице). У таквим рејонима, тритикале може заменити и екстензивне сорте ражи високог стабла које не могу у пуној мери искористе локалне капацитете плодности земљишта.
Тритикале је инитересантан као замена не само озиме него и јаре пшенице јер има бржи почетни пораст и краћу вегетацију. У планинским подручјима, тритикале може представљати потенцијални озими усев, где је производња озиме пшенице и озимог јарог јечма несигурна.

Тритикале у поређењу са пшеницом има следеће предности:
1. Спобност успевања на сиромашним земљиштима.
2. Отпорност на ниске температуре.
3. Висок потенцијал производње зрна и зелене масе врло доброг квалитета.

Зрно тритикалеа се употребљава претежно за исхрану стоке, али се све више употребљава у производњи брашна за пекарске производе, иако још нема одговарајуће технологије за то. Наиме, бело брашно тритикалеа има више лепка од пшеничног, али је квалитет лошији, (слабија еластичност и растегљивост). Приликом врења теста тритикаловог брашна, активнишћу фермената алфа – амилазе, шкроб се врло брзо претвара у шећер, због чега се добије хлеб слатког укуса.

Осим употребе зрна (брашна) тритикалеа за сточну исхрану и за исхрану људи, користи се и за производњу скроба, алкохола и пивског слада.

Зелена маса крмних сорти тритикалеа је нежна и сладуњава, због чега је стока врло радо једе. Може се такођер користити као сено, силажа или травно брашно богато беланчевинама, каротином и минералним материјама.

Ботаничка класификација

Према Шулидину (1981), најважније врсте тритикалеа су:
1. Тритицале аесетивум форме Схулинд (хибрид између тврде пшенице и ражи, 2н=56 хромосома, октоплоиди).
2. Тритицале дурум форме Схулинд (хибрид између тврде пшенице и ражи, 2н=42 хромосома, хексаплоиди).
3. Тритицале триспециес Схулинд (хибриди који у себи обједињују наследну основу меке и тврде пшенице и ражи, 2н=42 хромосома, хексаплоиди).

Морфолошке Особине
Амфиплоидни тритикале је у погледу хабитуса биљке интермедијарног типа, што значи да има морфолошке одликеТритикале је инитересантан као замена не само озиме него и јаре пшенице јер има бржи почетни пораст и краћу вегетацију. У планинским подручјима, тритикале може представљати потенцијални озими усев, где је производња озиме пшенице и озимог јарог јечма несигурна.

Тритикале у поређењу са пшеницом има следеће предности:
1. Спобност успевања на сиромашним земљиштима.
2. Отпорност на ниске температуре.
3. Висок потенцијал производње зрна и зелене масе врло доброг квалитета.

Зрно тритикалеа се употребљава претежно за исхрану стоке, али се све више употребљава у производњи брашна за пекарске производе, иако још нема одговарајуће технологије за то. Наиме, бело брашно тритикалеа има више лепка од пшеничног, али је квалитет лошији, (слабија еластичност и растегљивост). Приликом врења теста тритикаловог брашна, активнишћу фермената алфа – амилазе, шкроб се врло брзо претвара у шећер, због чега се добије хлеб слатког укуса.

Осим употребе зрна (брашна) тритикалеа за сточну исхрану и за исхрану људи, користи се и за производњу скроба, алкохола и пивског слада.

Зелена маса крмних сорти тритикалеа је нежна и сладуњава, због чега је стока врло радо једе. Може се такођер користити као сено, силажа или травно брашно богато беланчевинама, каротином и минералним материјама.

Ботаничка класификација

Према Шулидину (1981), најважније врсте тритикалеа су:
1. Тритицале аесетивум форме Схулинд (хибрид између тврде пшенице и ражи, 2н=56 хромосома, октоплоиди).
2. Тритицале дурум форме Схулинд (хибрид између тврде пшенице и ражи, 2н=42 хромосома, хексаплоиди).
3. Тритицале триспециес Схулинд (хибриди који у себи обједињују наследну основу меке и тврде пшенице и ражи, 2н=42 хромосома, хексаплоиди).

Морфолошке Особине
Амфиплоидни тритикале је у погледу хабитуса биљке интермедијарног типа, што значи да има морфолошке одлике пшенице и ражи.
Цват је с многоцветним класићима, који могу бити са осјем или без, маљави или голи, црвене или беле боје, зрно црвено или бело што су одлике пшенице. Истовремено се одликује и особинама које су карактеристичне за раж као што су љубичасте колеоптиле, маљавло стабло испод класа, издужене плеве и плевице, повећани број класића у класу и врло често повећана висина стабла.

Услови Успевања
Захтеви према топлоти. – Тритикале се одликује високом отпорношћу према ниским температурама и суши. Боље презимљава од пшенице, отпорнији је на нагла отапања снега и појаву ледене коре.

Захтеви према води. – Захваљући израженој способности ћелија да у цитоплазми задржавају воду, присуству воштаке превлаке на биљкама и добро развијеном кореновом систему, тритикале има велику отпорност према суши. За њега је карактеристично да полако физиолошки одумире, па је функционалност лисног апарата знатно дужа од пшеничног, што резултира дуготрајном одвијању процеса формирања и наливања зрна. Због тога тритикале у зрну накупи за 1 до 2% више беланчевина од пшенице, односно од 3 до 5% од ражи.

Захтеви према земљишту. – Тритикале најбоље успева на черноземима, али даје добре резултате на лаким песковитим земљиштима и тресетиштима. Одговарају му и земљишта са повећаном киселошћу.

Агротехника За Тритикале
Предусев.- Тритикале најбоље успева иза предусева која рано напуштају земљиште као шти су грашак, ране сорте кромпира, вишегодишње травно-детелинске смеше, као и ђубрени зрнати усеви који се гаје за зелену масу.

Ђубрење. – Количине минералних хранива за ђубрење тритикалеа зависи од типа и нивоа плодности земљишта, обезбеђености земљишта водом, очекиваног приноса, сорте. На черноземима се ђубри са 45 до 50 кг/ха Н, 60 кг/ха П2О5 и 40 до 50 кг/ха К2О. Азотна ђубрива имају посебан значај за тритикале, јер утичу на повећање садржаја беланчевина у зрну за 1 до 1.5%, као и на повећање садржаја лепка за 3 до 4%. За ђубренеј тритикалеа велики значај има и стајњак. Количина стајњака за ђубрење тритикалеа износи 20 до 25 т/ха на черноземима, односно 35 до 40 т/ха за остале типове земљишта.

Сетва. – Начин сетве тритикалеа се не разликује од начина сетве пшенице и ражи. Сеје се са 450 до 600 зрна/м2. Дубина сетве је од 4 до 6 цм. Време сетве се креће у роковима сетве за пшеницу и раж.

Нега. – Једна од основних мера неге је пролетно прихрањивање. Обично се врши у два наврата. Први пут по смрзнутом земљишту (на прелазу зиме у пролеће) и други пут у фази бокорења (30 до 40 дана после првог прихрањивања). Количине и облици ђубрива за прихрањивање исти су као за пшеницу и раж. Једна од мера неге тритикалеа је примена инхибитора раста – ЦЦЦ препарата (у периоду од бокорења до влатања).

жетва. – жетва тритикалеа се врши на прелазу воштане у пуну зрелост а начин жетве зависи од степена полеглости усева. Сорте за зрно имају чврсто и ниско стабло па не полежу, док крмне сорте које имају високо стабло у моменту сазревања јако полегну.

Жетва неполеглих усева врши се једнофазно комбајном за жито, а полеглих двофазно. Прво се усев покоси, а откоси се оставе на високо одсеченој стрњици да се просуши. Након тога се изврши вршидба комбајном.

Izvor: agromedija.rs

дипл инг пољ Предраг Настић

ТРИТИКАЛЕ