RATARSTVO

Pšenicu i druge useve ugrožava trenutni nedostatak vlage što usporava rast biljaka, ali iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije kažu da stanje još uvek nije alarmantno.

U Srbiji je u 2022. godini zasejano 732.000 hektara pšenice, a prema rečima zvaničnika, imamo dovoljno hrane i za sebe i za izvoz.

Ministarstvo trgovine ponudilo je pšenicu i brašno iz robnih rezervi po subvencionisanim cenama. Cena pšenice iz robnih rezervi, iznosi 25,30 dinara po kilogramu, uključujući PDV, a proizvođači hleba po subvencionisanim cenama mogu kupiti brašno “T-500” iz robnih rezervi po ceni od 33 dinara za kilogram uključujući PDV.

Sneg koji je u prethodnom periodu padao na teritoriji cele Srbije pogodovao je usevima pšenice, a da bi prinosi bili optimalni, neophodna je i adekvatna prihrana. Sve to dolazi u momentu kada su cene đubriva na tržištu previsoke, tvrde stručnjaci.

Poskupljenja na svim nivoima su itekako vidljiva. Iako se na semenu ove godine nije štedelo, na đubrivima jeste, pa ako se ovakakv trend nastavi, stručnjaci upozoravaju da se na proleće pšenica i obična trava neće razlikovati.

Nakon višemesečnih poskupljenja, pšenica na svetskom nivou beleži pojeftinjenje za 1,25 odsto.

Vremenski uslovi pogoduju razvoju pšenice. U Opštini Bačka Palanka pšenicom je posejano oko 20 hiljada hektara, što je za oko 30 odsto više površina nego lane.

Iako se zna za vertikalni način uzgoja različitih kultura, najnovija istraživanja su pokazala da ovaj princip može dati izuzetne rezultate kod jedne ratarske kulture posebno.

Ne brinite se, smena hladnih i toplih dana još uvek nema uticaj na pšenicu koja je u fazi početka bokorenja. I žito je u fazi mirovanja i u dobrom je stanju.

Potrebe pšenice za hranivima odnosno elementima: azot, fosfor i kalijum su znatne. Ako je jesenas urađeno ono što je trebalo – osnovno đubrenje sa fosforom i kalijumom (sračunato prema agrohemijskim analizama zemljišta), može se mirno i spokojno sačekati dobro bokorenje ( još samo da ima snežnog pokrivača).

Na osnovu podataka Instituta za primenu nauke u poljoprivredi u čijoj nadležnosti su PSSS Srbije, koje prate izvršenje setvenih radova, u Republici Srbiji je do 3. novembra, uračunavajući i 3.000 ha na teritoriji Kosovske Mitrovice, pšenicom zasejano ukupno 390.111 ha, ili 64,75 % od očekivanih površina.

Početak setve pšenice i ječma preporučuje se za 10. oktobar, a do tada do poljoprivrednika biće slate poruke struke da upotrebom deklarisanog semena dođu do boljih prinosa i kvalitetnije pšenice.

Блага зима није много нашкодила јесењим усевима, а мањак влаге на њивама широм Србије могао би да се надомести мајском кишом.

Тритикале је настао укрштањем две стрне житарице – пшенице и ражи. Он представља хибридну врсту (тачније бастард) јер је настао од две различите врсте из два различита рода.