Biljkama kao što su pšenica, ječam, ovas, raž, tritikale, kukuruz, sirak, proso, konoplja, ricinus one nisu potrebne pčelama ALI TO JE GREŠKA Istina je da jesu bitne, i to zbog polena.

Za pčelarstvo je najznačajniji kukuruz, jer zauzima najveću površinu, proizvodi veliku količinu polena i spada u stranooplodne biljke. Atraktivnost trava za pčele prvenstveno zavisi od toga na koji način se vrši oplodnja.

Trave se dele na izrazito ili tipično samooplodne (pšenica, ječam, ovas), pretežno samooplodne kod kojih se javlja stranooplodnja u manjem procentu (tritikale, proso, sirak) i izrazito stranooplodne (kukuruz, raž). Kod izrazito samooplodnih trava veoma retko dolazi do stranooplodnje, a kod pretežno samooplodnih nešto češće (10-20%). Samooplodne trave nisu privlačne za pčele, a stranooplodne jesu.

Razlog je u tome što se kod samooplodnih trava oprašivanje i oplodnja obavljaju unutar cveta sopstvenim polenom. Kod njih prašnici pucaju i prosipaju polen pre nego što izađu iz cvetova. Ove biljke izbacuju svoje prašnike iz cvetova tek nakon završene oplodnje. Kada prašnici izađu iz cveta, u njima je malo polena i polenov prah je sasušen pa nije privlačan za pčele. Zbog toga se pčele mogu videti u manjem broju u pretežno samooplodnim travama, a u izrazito samooplodnim travama samo ako u njima rastu cvetajući korovi koje pčele posećuju. S druge strane, stranooplodne trave se oprašuju na taj način da prašnike pune polena izbacuju izvan cvetova, kako bi vetar razneo polen. Zbog toga polenov prah ispada iz prašnika tek pošto oni izađu iz cvetova. Takvi prašnici ispunjeni  su svežim polenom pa su atraktivni za pčele.

U vreme metličenja kukuruza, pčele ga posećuju u velikom broju. Najviše vole da posećuju kukuruz šećerac, a zatim semenski kukuruz. Merkantilni kukuruz je najmanje privlačan, ali ga ima najviše pa mu je i značaj najveći.

U vreme kada kukuruz metliči i praši, ima malo gajenih biljaka koje cvetaju. Zbog toga su pčele usmerene na kukuruz i korovske biljke. Kukuruz je u to vreme jedina gajena biljka koju pčele masovno posećuju. Poseta pčela i količina sakupljenog polena nisu uvek isti, jer zavise od velikog broja promenljivih faktora. Sve izneto u vezi značaja pojedinih vrsta žita za pčelarstvo treba povezati sa njihovom zaštitom od insekata. Zaštitu treba izvesti tako da ona ne pričinjava štetu pčelama. Na žalost, tome se ne posvećuje dovoljna pažnja. Između žita se u tom pogledu mora praviti razlika. Pošto pčele ne posećuju pšenicu i ječam, njihovo seme se može tretirati insekticidima koji štete pčelama.

Međutim, ti insekticidi se ne smeju koristiti za tretiranje semena onih useva čije cvetove posećuju pčele. U prvom redu se to odnosi na kukuruz. U tome je razlika između pšenice, ječma i ostalih samooplodnih žita, s jedne strane, i kukuruza, raži i drugih stranooplodnih žita, s druge strane. Međutim, kod nas se i dalje dosta koriste za tretman semena kukuruza zabranjeni insekticidi, čak i oni čija je primena zabranjena u svim biljkama, poput furadana.

Ima mnogo proizvođača koji ne znaju kakav je značaj kukuruza za pčelarstvo i kakvu štetu mu prave pogrešnom upotrebom insekticida pa bi trebalo više poraditi na njihovoj edukaciji.

Izvor:poljosfera.rs

Usevi kukuruza u fazi cvetanja atraktivni su za pčele.