Amur, poznatiji kao beli amur, se naziva tako jer je iznesen iz Kine i unesen u mnogo zemalja s ciljem kontrolisanja čistoće vode u različitim rezervoarima. Riba dalekog istoka preneta je u našu zemlju 1963. godine preko Madjarske, gde je nešto ranije aklimatizovana.

Beli amur (Ctenopharyngodon idella) je jedan od najvećih predstavnika porodice šarana. Beli amur je biljožder sivozelenih ledja i bokova sa svetlijim trbuhom i sivim perajima vretenastog je oblika. Plodnost ženki je zapanjujuća, čak i do milion komada ikre. Već od 4-5cm dužine počinje da „pase“, nastavljajući da se hrani vodenom vegetacijom sve dok ne zaluta u ribarsku mrežu ili se okači na udicu.

U nedostatku vodenog bilja amur jede i lišće vrba i drugog listopadnog drveća koje dospeva u vodu. Ikra amura pliva po vodi postajući plenom brojnih neprijatelja, medjutim, nije to jedini razlog što je njegovo razmnožavanje u prirodnim uslovima naših voda nemoguće. Amur od 50 kg, naprimer može da bude dug i do 2 metra, a prosečna lovna težina mu je od 3-12kg. 

Sitniji amur zagrize i glistu na udici ili valjke od hleba umešene sa poluobarenim lišćem celera, spanaća, zelja, deteline... Oni krupniji dolaze na mahovinu koja se hvata po kamenju i drveću potopljenim u vodu. Rado grize i svilu mladog kukuruza, list deteline, mlad i kuvan kukuruz. Za sada lovi se na dubinske mamce (kao šaran), ali više uspeha imaju oni koji ga čekaju na plovak, sa mamcima u srednjim slojevima vode. Udice šaranske, kovane. Meso amura je posno i ukusno.

Izvor:ribolov-nautika.com

Beli Amur riba borac nad borcima