Kupili smo štap, kupili smo najlon, ostaje nam još da dokupimo onaj neophodni „sitan pribor" i naša avantura sa fiderom može da započne. Dolazimo u radnju i suočeni sa raznom ponudom postajemo zbunjeni i neodlučni! Razne gramaže, oblici, težine, tehnička rešenja... Koju izabrati?

Prvo i osnovno, što nikad i nikako ne smemo da izbacimo iz prvog plana je da smo načisto na kojoj/kakvoj vodi ćemo da pecamo i koju vrstu ribe. Prema tome ćemo se opredeliti i za vrstu hranilice. A prema vrsti hranilice ćemo posle da izaberemo i rešenje sistema, vrstu hrane, veličinu i vrstu udice itd.

Pokušaću da maksimalno pojednostavim objašnjenje vezano za hranilice podelivši ih u nekoliko osnovnih grupa

KAVEZASTE HRANILICIE

Najčešće su napravljene od tanke žice rešetkastog oblika pa im otuda i ime. Ređe mogu biti i od bušenog lima. One su nešto skuplje ali i kvalitetnije i dugotrajnije. Načelno, od kvaliteta i debljine žice pre svega zavisi i kvalitet hranilice ali i veličina okca/otvora kroz koja hrana ispada. Iz gušće mreže se hrana sporije otvara i takve hranilice su pogodnije za brše tekućice ili dublje vode, gde je potrebno da hranu dopremimo do dna i da nam se ne raspadne dok još tone. One sa većim okcima su pogodnije za pliću ili stajaću vodu, kada želimo da kroz ceo vodeni stub ostavimo mirisni trag hrane.

Kavezaste hranilice svoje otežanje jačešće imaju sa jedne strane i taj deo bi mogli da nazovemo „leđa" hranilice. Iz tog otežanja je najčešće tehnički rešeno povezivanje sa ostatkom sistema, bilo da iz otežanja viri samo alkica, uvrnuta žica, vrtilica, vrtilica s virblom... Postoje hranilice koje olovna otežanja nose na svom donjem (i/ili gornjem) obodu i to su najčešće specijalizovane hranilice ili za početno hranjenje (velikog kapaciteta) ili za daleke zabačaje. Kavezaste hranilice se prave u svim zamislivim gramaturama – od 5g pa do 100g, kao i u širokom dijapazonu oblika: kockaste, pravougaone, okrugle/cilindrične, u obliku tunela, trouglaste... a izbor zavisi od, da ponovimo još jednom, vode na kojoj ćemo pecati i ribe koju želimo da ciljano lovimo (da li treba češće a pomanje hraniti ili ređe a više...)

MAGGOT HRANILICE

Sledeći oblik koji razlikujemo su tzv Maggot hranilice. Najčešće su ovalnog ili okruglog poprečnog preseka, sa ili bez otežanja.

Na telu imaju izbušene manje otvore a na krajevima mogu (ali i ne moraju) da imaju poklopce. Ove hranilice koristimo kada u vodu kao primamo ne bacamo (samo) praškastu hranu, nego kada nam hranu predstavljaju crvići, kasteri, kuvana konoplja ili žito. Kroz otvore na hranilici voda lagano ispira i dozira našu hranu praveći na dnu tzv. „tepih" hrane koji poput magneta privlači ribu. U stajaćoj vodi će crvi sami izlaziti iz hranilice kroz otvore na njoj, usput izguravajužći kastere, konoplju, žito, hranu...praveći tako oko hranilice gomilicu neodoljive hrane za ribe. Maggot hranilice okruglog oblika su pogodnije za stajaće vode a one ovalnog poprečnog preseka su bolje za sporotekuće i tekuće vode. Međutim, takve hranilice su nam skoro sasvim neupotrebljive na brzoj tekućoj vodi, gde bi njihova upotreba mogla da da savršene rezultate. Međutim, postoje trikovi pomoću kojih i takve hranilice u brzoj vodi mogu da postanu „nepokretne".

METOD HRANILICE

Treći onovni tip hranilica su tzv. Method hranilice. Najčešće se koriste pri lovu krupnije bele ribe i šarana pre svega na stajaćicama.

Suštinska razlika kod ovih hranilica se opet odnosi ne samo na njen oblik već i na hranu koju koristimo za nju. Dok kod kavezastih koristimo praškastu hranu, suvlje ili vlažnije umešanu, kod maggot hranilica žive mamce ili zrnevlje, kod method hranilica kao hranu koristimo specijalne tzv. method mikseve (koje kupujemo gotove ili ih sami pravimo) ili natopljene, omekšale pelete. Method hranilica se takođe i drugačije montira na sistem – ona je po pravilu uvek u tzv. in-line montaži – osnovni najlon prolazi kroz nju (za razliku od npr. kavezaste hranilice koja slobodno ili ograničeno klizi po osnovnom najlonu i spojena je preko vrtilice ili kopče). Hrana koja se stavlja u method hranilice je po pravilu teža, lepljivija, sporije se otvara, krupnije je granulacije i najčešće se u nju umeće pomoću specijalnih kalupa. Pomoću tog kalupa je hrana ujednačenije umetnuta, aerodinamičnijeg je oblika pa se može dalje i zabaciti. I kod njih postoje različita tehnička rešenja vezana za otežanje ili sam oblik, ali je princip montaže uglavnom isti. Jedna od najnovijih podgrupa method hranilica je tzv. banjo hranilica.

Osim ova tri osnovna oblika postoje i razni prelazni oblici i raznorazna tehnička rešenja: spiralne hranilice, tzv. „lubeničarke" koje mogu biti za in line montažu (sa cevčicom) ili sa vrtilicom (bilo za klizni sistem bilo kao krajnje otežanje za tzv. „helikopter" sistem) itd.

Izvor: ribolov-nautika.com - Adam Mesić

Kako izabrati adekvatnu FIDER HRANILICU i koje vrste postoje?