Kečiga (Acipenser ruthenus) je vrsta jesetri najrasprostranjenija u slivu Dunava.

Posle smanjenja populacije ove vrste u Dunavu tokom prethodnih vekova, broj jedinki se povećava od 1980. godine, ali je u Srbiji zbog izlova jedinki ispod dozvoljene veličine poslednjih godina zabeležen ponovni pad brojnosti populacija.
Jedini podaci o količini ribe u Dunavu su dostupni za period od 1958. do 1981. godine, u rasponu od 117 tona 1963. godine do 36 tona 1979. godine, sa prosečnim ulovom od 63.5 tone godišnje.

Kečiga spada u porodicu jesetri, ali se od ostalih riba iz ove porodice lako razlikuje po veličini i izduženom nosu.Nema kršljut, već joj je telo prekriveno oštrim koštanim pločicama. Boja tela joj zavisi od mesta boravka i varira od žute do tamnosmeđe, dok su joj peraja uvek siva. Može da naraste do jednog metra dužine, odnosno 9 kg težine.  Voli kamenito i peščano dno, čistih, brzih i prohladnih reka. Hrani se na dnu, obično sitnijim ribicama ili ikrama drugih riba. Samo noću, kada je sve veoma tiho, prilaze obalama gde pogotovo vole da love insekte. Ovo rade okrećući se na leđa jer su joj usta sa donje strane tela.

Za uspešan sportski ribolov, najvažnije je razumeti ishranu ribe koja se lovi.Kečiga lovi rijući i pipkajući brkovima po dnu. Za lov su potrebni jaki štapovi, jer olovo treba da bude dovoljno jako da se odupre morskoj stuji. Sama kečiga nije previše uporan borac, pa ne predstavlja previše važan trofej za ribolovce. Najbolji mamac za kečigu je crvena glista i larva vodenog crva.

Izvor:zlatnozvonce.com

Riba KEČIGA i njene karakteristike