Promene meteoroloških uslova ribe izuzetno dobro osećaju i predosećaju njihov nailazak. Nagla zahlađenja, otopljenja, kiša vetar..., faktori su koji svojim delovanjem čas nagrađuju ribolovca bogatim ulovom, a ponekad dovode do očaja.

Naime kiša može da primora smuđa da se hrani nešto ranije nego predhodnih dana, kada je vreme bilo vedro, a površina vode ravna kao staklo. Kišne kapi koje padaju na vodu rashlađuju njenu površinu i obogaćuju je kiseonikom. Sitna bela riba izlazi prema površini, pa je grabljivica primorana da se hrani u gornjim slojevima. Napominjem da u tom smislu kiša pozitivno utiče na ribolov samo tokom leta i rane jeseni.

U zavisnosti od smera, vetar je nekad presudan, a povremeno samo pomoćni faktor od kojeg zavisi uspeh ribolovca. Vetrom nareškana površina vode čini ribolovca manje primetnim, a smuđa manje opreznim. Tada ova grabljivica obično počinje da lovi nešto ranije nego što je to bio slučaj u danima bez vetra.

Uticaj vremenskih prilika na ribolov

Njegova ishrana tokom vetrovitih dana odvija se najčešće u priobalnom pojasu. Prejak vetar ili oluja praćena grmljavinom u početku negativno utiču na ribolov, jer je tada riba uplašena, prestaje sa ishranom i beži u zaklone. Izuzetak je jedino neustrašivi som. Nakon prestanka oluje i kada grmljavina utihne može se uočitivelika aktivnost ribe po glatkoj površini vode.

Dakle, pre svega ribolovna voda se mora posmatrati kao zajednica mnogih živih bića koji u njoj žive, ali i sredina koja se menja pod uticajem mnogobrojnih faktora, utičući tako na život u njoj. Ribolovci znaju da riblji svet reaguje na vremenske uslove, koji deluju na sva živa bića u prirodi.

Na osnovu takvih posmatranja se može doći do određenih zaključaka. Navešćemo neke od njih.

Voda u porastu

Ona najčešće tera ribu u zaklon, osim dolaskom proleća, jer dolazak proleća odražava se i na ribolovnu vodu. Riba se tada budi iz zimske učmalosti i kreće u potragu za hranom. Zaostali snegovi sa okolnih planina se tope i cede u reku. Planinske vode su tada snežne, hladne, jake, bujičaste i visokog vodostaja. Riba je tada „razbijena“ napušta mesta zimovanja i primiče se obalama, tražeći plića i suncem obasjana mesta, gde zraci bude i ostale uspavane stanovnike vode. Tada se riba zadovoljava svim i svačim što joj dođe u neposrednu blizinu. Sve koristi kao hranu. Riblji apetit se naglo povećava kada vodostaj lagano raste. Tada su neoprezne i love bez straha i kontrole.

Nizak vodostaj

Nizak vodostaj tera ribu u najdublja skrovišta. Tada najradije lovi noću ili rano ujutru, posebno ako je vedro. Izuzetak je u kombinacijom sa nadolaskom nekog nevremena i kiše. Tada je riba veoma aktivna.

Mutne vode

Mutne vode nisu dobre za lov mušicom, sem ako su malo zamućene. Tada može doći u obzir lov strimerima, ali ne znam da li će se svi složiti, ja radije ne mušičarim po takvoj vodi. Kada je voda mutna tada se riba većinom oslanja za pronalaženje hrane svojim njuhom, bočnom linijom i dodirom, nego vidom.

Bistre vode

Imaju neosporne čari koje nas svojom lepotom teraju da uživamo. Posebno nas mušičare, ali nas zato i ribe bolje vide, opreznije su i treba se prikrasti što bolje, jer su tada veoma plašljive, pogotovo od naših senki i svetlucavog pribora kojeg nosimo. Odelo, prsluci i posebno kape tada moraju da se stope sa okolinom.

Temperatura vode

Jedan od najvažnijih uslova koji reguliše život u vodi je temperatura vode. Ribi najviše odgovara stabilna temperatura. Zbog nižih prolećnih temperatura, riba je i manje pokretna, ali to ne znači i da je manje aktivna. Njena aktivnost se povećava dolaskom letnjeg perioda. Poukom nekih starijih mušičara i sam sam beležio u ribolovu dugo godina temperaturu vode. Na salmonidnim vodama temperatura vode od 12 0C je najidealnija za aktivnost ribe, normalno usaglašena sa ostalim činiocima i vremenskim uslovima. Temperatura vode, niska ili visoka isto utiče i na ostali živi svet u vodi koji je veoma važan u ishrani riba.

Ona se ne sme sasvim zanemariti. Naglo zagrevanje i hlađenje vazduha predhodi jačim atmosferskim promenama.

Svetlost

Svetlost je glavni činilac koji upravlja ribljim apetitom. Vedro nebo, sa mnogo sunca, nije dobro za ribolov. Riba retko uzima hranu i nastoji da bude nevidljiva.

Oblačnost

Oblačnost je neuporedivo bolja od vedrog vremena. Tada je riba manje oprezna, jer ne vidi našu senku na vodi, kao i odbljesak pojedinih delova našeg pribora. Pojavu cirusnih oblaka možemo smatrati nepovoljnim momentom. Oni nagoveštavaju kondenzaciju vodene pare u vazduhu, kišu, ili bar promenu vremena. Primećuje se stoga odnos između pada pritiska, cirusnih oblaka i vetrova, koji obično predhode promeni vremena. Cirusni oblaci su razdvojeni oblaci u vidu belih, nežnih pramenova ili većim delom belih banaka ili uskih traka. Ovi oblaci imaju vlaknast izgled ili svilast sjaj ili obe ove karakteristike istovremeno.

Vetrovi

Njihove pravce i uticaje ribolovci različito tumače. Dakle nema nekih čvrstih pravila kada je o vetru reč. Jedno je sigurno, da uticaj vetra zavisi i od njegovog pravca kao i položaja reke. Blagi vetar koji talasa površinu vode je bolji od sasvim mirnog vremena, dok su jaki vetrovi i sa naglim promenama pravca veoma nepovoljni. Vetar je znak o promeni pritiska vazduha. Zato ga treba i procenjivati.

Magla

Nema uticaja na riblji fond. Ali zato ima uticaja na rojenja pojedinih vrsta insekata, koji su tog trenutka veoma važni u ishrani riba. Pogotovo u ranim jutarnjim časovima.

Kiša je, ako ne padne pritisak, znak da će riba biti i više nego aktivna. To važi i za pljusak i oluju. Ribe predosećaju nadolazak takvog vremena, pa su veoma uzbuđene i aktivne.

Atmosferski pritisak

Najviše deluje na ponašanje riba. Riblji mehur reaguje kao najosetljiviji barometar. Kada je pritisak nizak to nepovoljno utiče na aktivnost ribe. Ako ne znamo koliki je pritisak, treba posmatrati lišće na obližnjem rastinju. Kada se vidi donja strana lista i ako je ona okrenuta prema vetru, znači da pritisak opada.

Za mušičare je neobjašnjivo šta pokreće ribu da napušta sklonište i traži hranu. Na to pitanje je pokušao da odgovori Fransoa Dite. Koristeći se barometrom, on je došao do zaključka:

- pri laganom opadanju pritiska riba izlazi iz skrovišta u lov,
- lagani skok pritiska slabija aktivnost,
- ako je nakon laganog skoka pritiska on stabilan i aktivnost ribe je bolja i
- stalan porast pritiska i stabilan pritisak obećavaju veću aktivnost ribe, dok pad pritiska, naročito nagli, daje slabe rezultate u ribolovu

Ovo su samo neki od zaključaka, a kada se par njih dobro poklopi, te odaberemo pravu imitaciju insekta, eto nam ribolova za pamćenje.

 Tekst: Bogojević Dragan, izvor www.musicar.rs/topfish.rs

U kojoj meri vremenske prilike utiču na ribolov?