Mart se kod Srba, kao i kod nekih slovenskih naroda, naziva još i blagoveštenjski mesec, marta, Suhi, brezen i letnik, a u starosrpskom i derikoža.

Kada sredinom marta, u vreme kada se najmanje očekuje, sve zabeli pod snežnim pokrivačem, prva pomisao koja protutnji kroz glavu jeste da se Baba Marta ponovo nešto naljutila. U davno doba, određene osobine, vrline i mane, pripisivane su osobama rođenim u odrećenom vremenskom periodu. Neka od ovih verovanja sakupljena su u Narodnom kalendaru i sačuvala su se do današnjih dana.

Srbi ovaj mesec zamišljaju kao ćudljivu babu koja lako menja mišljenje - ta "baba", zove se Marta.

Legenda kaže da se ona prvi put razgnevila kada joj je rimski kralj Numa Pompilije oduzeo mesto prve dame u kalendaru, dodavši ispred nje još dva meseca.

Od tada je ta uvređena starica postala vrlo ćudljiva. Čas se u njoj budi ratni duh boga Marsa, po kome i nosi ime, pa se tako sveti šaljući na zemlju hladnoću, čas svojim toplim osmehom donosi prolećnu radost. 

Zato narod kaže: "Bolje da te zmija ujede, nego da te martovsko sunce ogreje".

Prema narodnom verovanju, Baba Marta je oličenje proleća, ponovnog rađanja, novih zamisli i, kao najvažnije, neophodnosti sklada u prirodi i životu ljudi. Kad toga nema, ona na zemlju, kao neka zabrinuta baka, pošalje sneg da opomene unuke kako treba da pripaze na ponašanje.

Baba Marta zapravo nikada nije postojala. Nije reč o nekom mitološkom biću ili božanstvu, već je to personifikacija čitavog meseca i njegove nepredvidive prirode.

Agroinfo.rs

Znate li ko je bila Baba Marta?