Povrtarske kulture se uspešno tretiraju rastvorima sode bikarbone što sprečava razvoj biljnih štetočina i pojavu brojnih bolesti

Za sledbenike ekološkog načinu gajenja biljaka, informacije o korišćenju sode bikarbone u bašti su veoma korisne, obzirom da ovo sredstvo sprečava razvoj patogena i parazita koji napadaju biljke.

Soda bikarbona je prema hemiskoj nomenklaturi natrijum hidrogenkarbonat (NaHCO3) ili natrijum bikarbonat i potpuno je organski dodatak u bašti, a  zapravo predstavlja hemijsko jedinjenje koje se nalazi u prirodnim izvorima vode i gejzirima. Deluje tako da povećava pH vrednost lišća i na taj način onemogućava klijanje gljivičnih spora. Koristi se u zaštiti povrća, voća i cveća od štetočina poput stenica, crvenog pauka, puževa, lisnih vaši i bolesti kao što su pepelnice, plamenjače, antraknoze i crne pegavosti.

Sredstva pravljena od sode bikarbone se lako pripremaju, jeftina su i dostupna svima, a postoji nekoliko recepata za njihovu primenu.
Najjednostavnije je da se 50 g sode bikarbone rastvori u 10 l vode. Prskanje ovim rastvorom preporučuje se svakih sedam dana, a posebno posle kiše jer vlaga pogoduje razvoju gljivičnih bolesti.

Preparat sa intenzivnijim dejstvom dobija se kada se u 2 l vode doda jedna kap biljnog ulja poput maslinovog, zatim jedna kap nekog deterdženta za pranje posuđa i dve kašike sode bikarbone. Biljno ulje služi kao fiksator, a deterdžent omogućava bolje raspršivanje sode bikarbone. Kod korištenja deterdženta paziti da ne sadrži izbeljivače, koji bi mogli štetno da deluju na biljke.

Preparat u kombinaciji s mlekom pravi se tako da se u jedan litar mleka doda jedna kašika sode pa rastvori u 10 litara vode. Količina vode se može smanjiti, ali tada smanjiti i količinu sode i mleka kako rastvor ne bi bio previše jak, odnosno, da ne bi spržio listove biljaka.Ovo sredstvo delotvorno je i protiv krompirove zlatice jer one i njihove larve ne mogu da vare mleko. Takođe, soda bikarbona je dobra za uklanjanje pesticida sa plodova voća i povrća, a pomoću nje možete i da očistite svoj baštenski alat.

Pre prskanja biljaka preparatom preporučuje se da se biljke prvo prskaju samo vodom, a posle toga pripremljenim sredstvom. Sredstvo se primenjuje temeljno,  po celoj biljci imajući na umu i naličje lišća. Postupak se ponovlja nekoliko puta, uz oprez da se ne napravi previše koncentrovan rastvor što dovodi do oštećenja biljke. Visoka koncentracija natrijuma može negativno da se odrazi na kulture. Osim toga, soda bikarbona se taloži u zemlji i vezuje gvožđe i kalcijum, što smanjuje apsorpciju tih elemenata od strane biljke.Posledica toga je spor rast i žućkasto lišće.

Najzad, pri korišćenju kućnih priparate, radi izbegavanja eventualnih štetnih efekata kod biljke, pre primene preporučuje se isprobavanje na malom delu biljke. Takođe, sredstva se ne primenjuju kada je jako sunce i vrućina jer će to dovodi do pojave opekotina na biljkama.

Izvor:agroklub.rs

Korišćenje sode bikarbone u zaštiti biljaka