Iz nedelje u nedelju za portal Agroinfo govore ljudi iz različitih oblasti poljoprivredne nauke koji svojim trudom i apsolutnom posvećenošću ostvaruju zavidne rezultate dajući svoj doprinos društvu. Svako od nas bi, zapravo, trebalo da teži tome da svojim delovanjem kroz život ostavi iza sebe nešto vredno što će koristiti budućim generacijama.

Osim promocije obrazovanja i neprolaznih vrednosti, ovakvi intervjui trebalo bi da pomognu svim mladim ljudima koji tek treba da se odluče šta će biti njihov životni poziv. Na ovaj način osvešćujemo važnost poljoprivrede kao privredne grane bez koje nema ni čovečanstva. Proizvodnja hrane koja će uvek morati da postoji, a koju baš zbog toga uzimamo „zdravo za gotovo“, već sada predstavlja veliki izazov u vreme povećanja broja svetske populacije sa jedne strane, te ograničenih rasursa sa druge. Bavljenje poljoprivredom, njenim proučavanjem i stalnim naporima da je unapredimo, učestvujemo zapravo u jednoj humanoj delatnosti koja je neophodna da bismo preživeli.

Anđela Pavković je rođena 1997. godine. Potiče iz sela Krnjeva u kome je završila osnovnu školu, a iz najstarije srpske seoske škole Anđela je izašla kao Vukovac. U toku srednje ekonomske škole, pored redovnih, bila je izrazito uključena i u vannastavne aktivnosti, a prirodni sled okolnosti je bio takav da je vrlo brzo počela da razmišlja o daljem usavršavanju i fakultetu koji bi želela studirati. Kao uspešan đak i tim lider na projektima, Anđela je svoj budući profesionalni put videla baš u domenu ekonomije.

Na pitanje zašto se odlučila za Poljoprivredni fakultet, ova uspešna mlada dama ističe:

- S obzirom na to da sam odrastala u ruralnoj sredini, prepoznala sam potencijal iste i mogućnost za njeno unapređenje. Kada sam saznala da pored ekonomskih, postoji i agroekonomski odsek, bila sam sigurna da će to biti pravi izbor. Nakon istraživanja, značajne su mi bile činjenice poput one da je Poljoprivredni fakultet u Zemunu fakultet koji traje čitav vek, a da u svoje sisteme obrazovanja neprestano uključuje aktuelnosti i nove tehnologije. –

Osnovne studije agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Anđela uspešno završava u roku, a da je ova visokoškolska ustanova bila pravi izbor, potvrđuje i činjenica da naša sagovornica odmah nastavlja sa usavršavanjem, te se upisuje na master akademske studije agroekonomije, smer: Finansije.

Za portal Agroinfo, Anđela nam objašnjava u kojim projektima je bila angažovana ranije i gde je trenutno aktivna:

- U toku studiranja bila sam uključena u projekte Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao i u projekte sprovođene od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pored projektnih aktivnosti, bila sam učesnik raznih programa u oblasti menadžmenta i razvoja poslovanja. Na svom matičnom fakultetu učestvovala sam u određenim razvojnim i promotivnim  aktivnostima. –

Kao vrlo aktivnoj i uspešnoj studentkinji od svog prvog dana, nagrada za posvećenost i poseban trud Anđeli stiže vrlo brzo, već nekoliko dana nakon završenih osnovnih studija:

- Nekoliko dana nakon diplomiranja, dobila sam priliku za posao u instituciji "Naučno-tehnološki park Beograd" u kojoj i trenutno radim na poziciji saradnika za poslovni razvoj. Na svakodnevnom nivou radimo na poslovnom razvoju startap ekosistema u Srbiji kao i na poslovnom razvoju visokotehnoloških kompanija. Neretko radimo i sa startapima koji razvijaju rešenja u oblasti agriTech-a. Primena novih tehnologija se nikada neće završiti u potpunosti jer je to stalan i posledični proces primene u praksi novih rezultata nauke, tehničkih sredstava i tehnoloških dostignuća. –

Kakvo je po Vama trenutno stanje srpske poljoprivrede i kakva je budućnost ove privredne grane?

- Uvek rado ističem citat iz prigodnog govora dobitnika Nobelove nagrade američkog profesora Teodora Šulca (1979): „Siromaštvo je pokazatelj nepoznavanja ekonomike poljoprivrede“! To znači da nije zemlja siromašna samo zato što je agrarna, već ako proizvodi tržišno nekonkurentnu hranu ili agrarne sirovine, ako prodaje relativno jeftine agrarne sirovine umesto prehrambenih proizvoda u komercijalnim pakovanjima i ako ne eliminiše sve nepotrebne posrednike između proizvođača i potrošača. Zahvaljujući razvoju nauke, tehnike i tehnologije, razvijala se i prehrambena industrija. Ona je omogućila produženje roka upotrebe prerađenih agrarnih sirovina, smanjila gubitke svežih proizvoda, snizila troškove transporta prerađevina u odgovarajućoj ambalaži, proširila asortiman prehrambenih proizvoda koji, umesto pojedinačnih svežih poljoprivrednih proizvoda, sadrže kombinacije različitih vrsta proizvoda, i povećala profitabilnost agrobiznis sektora privrede. –

Naša sagovornica za Agroinfo ističe da postoje različiti faktori koji utiču na razvoj poljoprivrede poput stanovništva, prirodnih i energetskih resursa, tehnologije, osnovnih sredstava i infrastrukture, organizacije, preduzetništva, informacija, znanja i kapitala. Veruje da je neophоdno svaki od ovih faktora dobro analizirati i primenjivom metodologijom raditi na njihovim unapređenjima. Objašnjava nam i da u našoj zemlji postoji značajan broj mladih koji pored obrazovanja poseduju energiju, veštinu kvalitetnog rezonovanja i entuzijazam da rade na unapređenju naučnog i privrednog ambijenta.

Šta je za Vas ključ uspeha i kakvi su Vam planovi za budućnost?

- Verujem da su građenje socijalne inteligencije i socijalnog kapitala, kao i unapređenje najvažnijih veština koje su na globalnom nivou najzastupljenije i najpotrebnije, veoma značajan korak na tom putu. Pored toga, ono što nikako nije zanemarljivo jesu  posvećenost, odlučnost i prioretizacija postavljenih ciljeva. Takođe, vremensko određivanje ciljeva po kategorijama na kratkoročne, srednjeročne i dugoročne.

Prostor i vreme u kojima se danas obavljaju svetski privredni procesi su izuzetno dinamični i značajno se razlikuje od onih koji su se odvijali u vekovima koji su iza nas. S tim u vezi, sigurna sam da je moj izbor profesionalnog usmerenja upravo odgovor na ove novine i izazove novog veka. Nauka i biznis moraju prijateljski sarađivati i nikako ne bi trebali biti isključivi. –

Za kraj razgovora, Anđela ističe da mladi koji su na svom početku treba da razaznaju šta je njihov istinski domen profesionalnog zadovoljstva i da treba da grade put ka tome, te dodaje:

- Uvek koračajte „step by step“, pažljivo, kvalitetno i ekspeditivno. Ne rasipajte vaše resurse na tuđe neargumentovane stavove, ali isto tako budite otvoreni uvek za konstruktivan „feedback“. -

Agroinfo.rs

Mlade nade srpske poljoprivrede Anđela Pavković