U okviru teme „Mlade nade srpske poljoprivrede“ iznova se upoznajemo sa uspešnim i vrlo mladim ljudima iz različitih oblasti poljoprivredne nauke koji svojim rezultatima zavređuju najveću pažnju.

Vreme u kome živimo nam pruža mnoštvo stvari, pa poljuljani različitim uticajima može se desiti da zauzmemo neku neadekvatnu stranu, a da toga nismo ni svesni. Ovo se, pak, najčešće danas može desiti mladim ljudima koji su na svojim počecima i koji često još uvek nemaju formiran lični identitet. Jedan od ciljeva ovakvih intervjua je da se podsetimo da je ulaganje u znanje, odnosno u nas same, najvažnija životna investicija i osim što bi trebalo da pomognu svim mladim ljudima da krenu jednim od takvih puteva, trebalo bi da pomognu i roditeljima da svojoj deci na vreme usade prave vrednosti koje se tiču učenja, rada, poštenja, istrajnosti...

Biljana D. Bošković je rođena 21.06.1994. godine u Kruševcu. Osnovnu školu je završila u Plešu, Aleksandrovac, a Gimnaziju u Vrnjačkoj Banji, smer za informatiku. Na Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, odsek – poljoprivredna tehnika, Biljana se upisala 2013. godine. Način njenog odrastanja je veoma doprineo da se odluči baš za ovu visokoškolsku ustanovu:

- Poljoprivreda je nešto čime se bavim od malih nogu, a kada kažem od malih nogu mislim od svoje prve godine života. Moji roditelji su me još kao malu vodili na njivu, a tata je insistirao da već kao mala naučim da vozim traktor, što je uticalo da mi posebnu pažnju privuku konstrukcije mašina. Tako sam i zavolela poljoprivredu, prvenstveno mislim na mašine i oruđa koja se primenjuju u poljoprivredi. Takođe, jedan od razloga zašto sam izabrala Poljoprivredni fakultet jeste lako zaposlenje nakon završenih studija i mogućnost usavršavanja u inostranstvu. Kolege koje su završile fakultet kada i ja, u jako kratkom vremenskom roku su našle svoje prvo zaposlenje, pogotovo u segmentu poljoprivrede kojim se ja bavim. -

Da je donela pravu odluku kada je u pitanju izbor fakulteta, govori i činjenica da ga je Biljana završila u najkraćem roku, 2017. godine, sa prosečnom ocenom 9,42. Odmah nakon toga se odlučuje na dalje usavršavanje, te se upisuje na master akademske studije, studijski program -  poljoprivreda, smer – poljoprivredna tehnika, koje završava 2019. godine sa prosečnom ocenom 10. Po završetku osnovnih studija (2017), Biljana je radila na fakultetu kao student demonstrator, gde je držala vežbe, a po isteku ovog ugovara se zaposlila u firmi ,,Green Energy Group Int'' d.o.o., gde je obavljala poslove tehnologa voćarsta i održavanja mehanizacije. Za vreme osnovnih i master studija, Biljana je bila stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a za vreme osnovnih studija je dobijala i jednokratnu pomoć Vrnjačke Banje namenjene najboljim studentima.

Ova uspešna mlada dama je trenutno na doktorskim studijama na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu na studijskom programu poljoprivredne nauke, smer - poljoprivredna tehnika, na koje se upisala 2019. Iste godine, nagrada za veliki trud uspešnoj doktorantkinji stiže u vidu zaposlenja, ovaj put na samom fakultetu, na Institutu za poljoprivrednu tehniku, sa zvanjem saradnik u nastavi. Od 2020. godine izabrana je u zvanje asistenta.

Kakvo je po Vama trenutno stanje srpske poljoprivrede? Kakva je njena budućnost i šta bismo morali da promenimo da bismo bili bolji?

- Srpska poljoprivreda je veoma važna grana privrede. Veliku prepreku u prosperitetu našeg agrara predstavljaju, između ostalog, nedostatak ljudstva, zastarelost mehanizacije i usitnjenost poseda. Imamo dobru proizvođačku praksu i iskustva u prevazilaženju mnogih poteškoća, ali su ovo pitanja koja muče naš agrar. Što se tiče obrazovnog kadra, tu imamo diverzifikovan izbor usmerenja i specijalizacije u obrazovanju koji mogu pokriti sve segmente poljoprivrede. Budućnost poljoprivrede u Srbiji može biti vrlo finansijski isplativa i savremena. Uslov je, naravno, da se iskoriste sve mogućnosti automatizacije i digitalizacije i reše svi ograničavajući faktori.  Takođe, očekivanja naših poljoprivrednika su da im se omogući edukacija, podrška po različitim pitanjima kao i stabilnost cena. Što se tiče promena u poljoprivredi, moramo ići u korak sa savremenim tehnologijama kako bi bili konkurentni u regionu i u svetu. Naravno da je to dugotrajan i višefazni proces. Treba imati u vidu da poljoprivreda ima mnogo prostora za razvoj. Na primer, investiranjem u pametnu poljoprivredu, odnosno u mehanizaciju, povećala bi se produktivnost, smanjili troškovi, smanjio se štetan uticaj na okolinu, sprečile povrede poljoprivrednika, smanjio bi se fizički napor, ali bi se sve to isplatilo. Takođe, moramo imati u vidu da se problem usitnjenosti poseda mora rešiti. Očigledno je da rešenje jednog problema povlači i rešenje drugog. Svakako nadu u budućnosti poljoprivrede vidim u inovacijama i novim naučnim poduhvatima, uvođenjem novih vrsta, rasa i sorti, kao i u većem broju start up programa za mlade. Umrežavanje i osavremenjavanje uz uključenost obrazovanog kadra uz raspoložive prirodne resurse može naš agrar dovesti do zadovoljavajućeg prosperiteta. -

Doktorantkinja aktivno učestvuje u terenskim ispitivanjima mašina za aplikaciju zaštitnih sredstava pri Laboratoriji za ispitivanje mašina za primenu pesticida, gde je učestvovala u izradi četiri eleaborata o izvršenom ispitivanju mašina za zaštitu bilja. Biljana Bošković je tokom rada na fakultetu objavila nekoliko naučnih i stručnih radova, zajedno sa drugim koautorima. Takođe, je bila deo tima za predstavljanje fakulteta na Festivalu nauka (2014) i poseduje mnogobrojne sertifikate za učešće na raznim konferencijama. Bila je član organizacionog odbora međunarodne studentske naučne konferencije „MULTIDISCIPLINARY APPROACH TO CONTEMPORARY RESEARCH – Cultural and Industrial Heritage“ (2019). Član je organizacionog odbora međunarodnog skupa „International Symposium on Agriculture Engineering“ (2019), a takođe je i član odobra naučnog časopisa „AgroTech inovacije 2019“. Slobodno vreme Biljana uglavnom provodi na selu gde se trudi da pomogne svojim roditeljima u svakodnevnim poljoprivrednim poslovima, pri čemu nastoji da primeni znanje koje je stekla na fakultetu i tako pospeši proizvodnju.

Za portal Agroinfo, doktorantkinja nam objašnjava zbog čega je važno da pored savremenih mašina imamo adekvatno obučen kadar u poljoprivredi, te ističe:

- Danas je moguće da traktor obavi zadatak na njivi bez čoveka, da mašina koristeći bazu znanja izvrši odgovarajuću operaciju na parceli, da robot pomuze kravu i slično, ali je nemoguće isključiti čoveka iz svih ovih procesa. U poljoprivredi se često dešavaju nepredviđene okolnosti, kvarovi, suše, poplave, bolesti, zaraze i drugo, što teško koja mašina može da reši. Zato je neophodno prisustvo čoveka, ali ne „običnog“ čoveka, već obrazovanog, naučenog i praktično obučenog stručnjaka koji će razumeti većinu procesa u svom radnom okruženju. Upravo se na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu spremaju i obučavaju takvi stručnjaci koji treba da odgovore budućim izazovima u praksi. –

Za Biljanu, ključ uspeha leži u dobroj organizaciji, trudu, radu i upornosti. Kaže da, ako imamo tačno određene ciljeve i ako znamo šta želimo da postignemo u životu, uz malo truda i dobre organizacije će uspeh doći polako, ali sigurno. Odgovor nam upotpunjuje i jednim prigodnim citatom:

- Uspeh leži u dva principa: radi ono što znaš i u čemu vidiš svoj interes kada to radiš, uloži svaki atom svoje energije i prirodne sklonosti koje poseduješ. -  Džon Rokfeler

Da li sebe vidite u nauci i kakvi su Vam planovi za budućnost?

- Posao koji trenutno radim je za mene jako izazovan. Svakog dana se susrećem sa novim izazovima koji mi donose i uspone i padove i koji zahtevaju od mene dosta angažovanja i odricanja od nekih stvari, ali samo uz naporan trud i rad mogu da napredujem i postanem dobar stručnjak u svojoj oblasti. Zbog svih prednosti koje nudi pametna poljoprivreda nadam se da ću uskoro dobiti mogućnost za dodatna usavršavanja iz ove oblasti i kod nas i u inostranstvu i da ću na taj način doprineti razvoju naše poljoprivrede, ali i našeg obrazovanja u sferi pametne poljoprivrede. Takođe, jedan od mojih planova jeste da poboljšam svoju poljoprivrednu prozvodnju i da primenom savremene mehanizacije olakšam proces proizvodnje.

Šta biste poručili mladima koji su na svom početku?

- Pre svega želim da napomenem da ne treba ispunjavati tuđe želje i da ne treba upisivati fakultet koji žele naši roditelji ili kolege. Naravno, svaki savet i preporuka su dobrodošli tokom odabira fakulteta. Potrebno je da sami odlučite čime želite da se bavite u budućnosti i šta je to što će vas činiti srećnim i uspešnim. Ja imam svoj primer koji ću rado podeliti sa vama: „Kada sam trebala da upišem fakultet, roditelji su me savetovali da upišem nešto sasvim drugo i do neke mere se nisu slagali sa mojom odlukom, a u društvu, kada bih pomenula Poljoprivredni faklutet, većina bi me ismevala i uvek na kraju bi postavili pitanje „a šta ćeš sa tim fakultetom?“, a sve to zato što i ne znaju šta je Poljoprivredni fakultet i koje su mogućnosti nakon zvršenog fakulteta. Ja mislim da sam uspela da razbijem predrasude o Poljoprivrednom fakultetu i da sam izabrala i završila baš ono što sam htela, što mi omogućava da uživam u onome što radim. -

Agroinfo.rs

Mlade nade srpske poljoprivrede Biljana Bošković