Ambicija, rad, upornost, ljubav prema poslu, neki su od elemenata koji su neophodni da bismo postigli uspeh u oblasti kojoj smo posvećeni.

Mlade nade srpske poljoprivrede su svi oni uspešni, mladi ljudi koji su veći deo svog vremena i delovanja posvetili nekoj oblasti poljoprivredne nauke i kroz svakodnevni rad i trud joj daju lični doprinos. Ovi ljudi, okupljeni oko jedne humane misije, trude se da iz dana u dan unapređuju ovu privrednu granu koja predstavlja osnov našeg funkcionisanja, te da nam približe i pojasne koliko je važno da u poljoprivredu ulažemo više resursa kako bismo parirali svetu.

Emilija Oreščanin je rođena 1997. godine u Zemunu. Od svojih samih početaka je pokazivala veliki talenat i ljubav prema obrazovanju o čemu svedoče i Vukove diplome tokom osnovne i srednje škole. Upravo zbog toga je, kaže Emilija, bilo teško odlučiti se na koju stranu dalje krenuti, a na pitanje šta je ipak presudilo u odluci da se upiše na Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, odgovara:

- Presudna je bila ljubav prema hemiji koja datira od najmlađih dana, a Poljoprivredni fakultet je delovao kao mesto gde ću imati mogućnost praktične primene tog znanja. Poljoprivredni fakultet prate mnoge predrasude sa kojima sam se i sama suočila, ali sam uz podršku roditelja donela pravu odluku. –

Veliki izbor smerova, široki spektar mogućnosti za sticanje teorijskih i stručnih znanja, ovu visokoškolsku ustanovu čini specifičnom i pogodnom za studente različitih interesovanja. Svi oni, na kraju, okupljeni su oko jedne misije i cilja, a to je proizvodnja dovoljnih količina zdrave i zdravstveno bezbedne hrane kao osnovnog uslova opstanka čoveka.

Naša sagovornica Emilija, nakon završenog prirodno matematičkog smera Devete beogradske gimnazije, studije Poljoprivrednog fakulteta upisuje 2016. godine na smeru za Prehrambenu tehnologiju, modul: Mikrobiologija hrane, koji je tada još bio relativno nov smer. Završivši prvi stepen studija u najkraćem roku, 2020. godine, nije bilo dileme oko nastavka školovanja i daljeg usavršavanja. Emilija je trenutno na master studijama na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer: Međunarodno poslovanje preduzeća, na koji se upisala iste godine nakon diplomiranja.

Kako ste se odlučili na dalje školovanje nakon završenih osnovnih studija?

- Da budem iskrena, prilično rano tokom studija sam shvatila da rad u laboratoriji nije onakav kakvim sam ga zamišljala. To ne znači da mislim da sam donela pogrešnu odluku vezanu za upis fakulteta, naprotiv, veoma sam uživala tokom studija. Nakon završetka studija, izvesno je bilo da želim da ostanem u oblasti prehrambene industrije. Rešila sam da proširim svoje vidike u drugom pravcu i da to bude u oblasti ekonomije. –

Ova uspešna mlada dama objašnjava da je uvidela koliko je važan ekonomski aspekt svake firme i da bez dobre ekonomije kompanije ne mogu da nastave svoje poslovanje. Upravo ova činjenica je bila važna pri odluci upisa drugog stepena studija:

- Koliko god moj proizvod bio dobar, nutritivno  podoban, u ekološkom pakovanju, ako nema dobre ekonomije, ceo proces neminovno propada. Zato mislim da moram da širim svoje znanje u tom smeru. -

Emilija nam za Agroinfo govori koje su je sve stipendije pratile na njenom putu uspeha i gde je trenutno angažovana:

- Tokom studija sam bila dobitnik stipendije koju dodeljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a trenutno sam stipendista Dositejeve stipendije. Međutim, najznačajnija stipendija koju sam dobila je svakako Erasmus+ stipendija. Ona mi je omogućila da tokom jednog semestra studiram u Londonu i to je bilo neprocenljivo iskustvo. Trenutno sam zaposlena u BioSense Institutu u Novom Sadu gde učestvujem na ANTARES projektu i drugim evropskim projektima koji se bave digitalizacijom u poljoprivredi. –

Iskustvo iz Londona je, ističe, nezamenljivo. Ovde se upoznala sa drugim načinom obrazovanja koji se potpuno razlikuje od našeg i kaže da po znanju ni u kojoj meri nije zaostajala za svojim kolegama iz inostranstva. Ono po čemu se razlikuje rad na Univerzitetu u Londonu jeste insistiranje na prethodnoj pripremi studenata za predavanje, te čitanju i pisanju radova, analizama, upoređivanju koje je prisutno u većoj meri. Takođe, studenti imaju više prostora za samozaključivanje, a na svemu ovome bi, smatra, i kod nas trebalo više poraditi.

Kakvo je po Vama trenutno stanje srpske poljoprivrede i šta bi trebalo promeniti da bismo bili uspešniji u ovoj oblasti?

- Smatram da mi fali još iskustva da bih mogla adekvatno i u potpunosti da odgovorim na prvo pitanje. Ipak, ono što moram da primetim je neophodnost uvođenja održivog razvoja u poljoprivrednu proizvodnju i povećanje proizvodnje proizvoda sa dodatom vrednošću (npr. organske hrane). Takođe, moram da primetim da u Srbiji postoji veliki udeo malih porodičnih parcela, na kojima se često koriste zastarele tehnologije. Ukrupnjavanje poseda i modernizacija poljoprivrede je takođe neophodna. Što se tiče drugog pitanja, definitivno primećujem da nedostaje mnogo veća primena znanja. Deluje da je zapostavljena važna uloga agronoma.  Iako se čini prilično daleko i strano, neophodno je uvođenje precizne i digitalne tehnologije u oblast poljoprivrede zbog rastućeg problema smanjenja broja stanovnika na selima koji se bave poljoprivredom. –

Da li sebe vidite u nauci i kakvi su Vam planovi za budućnost?

- Nakon master studija volela bih da steknem iskustvo pre nego što se definitivno opredelim za oblast istraživanja, tako da mislim da će doktorske studije malo da pričekaju. Svakako, svakodnevno učenje i rad na sebi su neophodni, te su mi u planu dodatne kraće studije, u vidu micro-master’s programa. –

Osim posvećenosti obrazovanju i usavršavanju, Emilija u slobodno vreme voli da putuje, upoznaje nove države i kulture. Nažalost, ovaj njen hobi se tokom pandemije izmenio, te je putovanja zamenila boravkom u prirodi. Vrlo je svestrana, pa je tako završila i osnovnu muzičku školu u kojoj je bila vukovac. Veliki je ljubitelj sporta i stranih jezika, a za svoj rodni Zemun kaže da je najlepši kraj u Beogradu.

Šta je po Vama ključ uspeha?

- Rad, upornost i disciplina su nešto bez čega je nemoguće bilo kakvo veće postignuće. Susretanje sa preprekama je neminovno u životu, a da li ćemo izaći kao pobednik ili ne, zavisi kako se ophodimo prema tim preprekama. U današnjem okruženju gde se promene i napredak dešavaju na dnevnom nivou, neophodan je konstantan rad na sebi i svojim veštinama. –

Za kraj razgovora, koja je Vaša poruka mladima koji su na svom početku ?

- Izuzetno je važno upisati fakultet iz ljubavi prema određenoj oblasti. Na taj način je moguće dugoročno ulagati napore i napredovati.  Ne treba slepo pratiti šta je u tom trenutku moderno ili šta donosi dobru zaradu. Takođe, tokom studija treba učestvovati u raznim organizacijama i projektima. To donosi upoznavanje novih ljudi, oblasti koje nas potencijalno zanimaju, novih veština koje će možda biti presudne prilikom zapošljavanja. -

Agroinfo.rs

Mlade nade srpske poljoprivrede Emilija Oreščanin