Preispitajte sebe šta je to čime biste želeli da se bavite u životu i tome težite. Neka ljubav prema nekoj oblasti bude presudni faktor jer ćete na taj način apsolutno biti uspešni u onome što radite. U tom slučaju, posao koji obavljate neće biti posao, već zadovoljstvo.

Jelena Miladinović je rođena 1994. godine u Paraćinu, a odrasla u Striži, selu u neposrednoj blizini ovog grada. Osnovnu školu "Radoje Domanović", kao nosilac Vukove diplome, završila je u Paraćinu, a srednju medicinsku školu u Ćupriji, takođe kao vukovac. Kao izuzetan i uzoran đak, postižući velike uspehe od svog samog početka, potpuno je prirodno bilo da Jelena nastavi svoje školovanje. Imajući u vidu značaj hrane i nauke koja se njome bavi, te u želji da se upozna sa prehrambenom tehnologijom, odlučuje da se upiše na Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, što i čini 2013. godine:

- Kao dete sa sela, odrastajući u porodici koja se bavi stočarstvom i povrtarstvom, od malih nogu znala sam značaj poljoprivrede, grane privrede koja obezbeđuje hranu za celokupno stanovništvo i održava sela živim. Poljoprivredni fakultet, samim tim što se bavi ovako bitnom granom privrede, pomaže poljoprivrednicima da se bolje izbore sa problemima koji se često javljaju u praksi čineći svoj rad i postojanje još vrednijim i značajnijim. Spoj nauke i prakse je dobitna kombinacija za napredak svake države, društva i ekonomije. –

Prvi stepen studija Jelena je završila u najkraćem roku i sa prosečnom ocenom 9,74, a na master studije se upisala odmah potom, 2017. godine, na istom fakultetu, smer: prehrambena tehnologija. Drugi stepen studija završila je sa prosečnom ocenom 9,33, a za Agroinfo nam objašnjava da nije imala dilemu kada je u pitanju nastavak školovanja i usavršavanja:

- Nakon osnovnih studija odlučila sam da nastavim usavršavanje u svojoj oblasti sa velikom željom, koju sam oduvek imala, da se bavim naukom. U želji da otkrijem što više novih stvari i dam svoj doprinos ovom društvu i čovečanstvu, trenutno se bavim genetikom i tehnološkom mikrobiologijom što su dva jako bitna naučna polja u oblasti biotehnologije. -

Danas je Jelena već na trećoj godini doktorskih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, sa velikim uspesima iza sebe, ali i velikim planovima za budućnost.

Pored učestvovanja na državnom projektu, doktorantkinja je bila i stipendista Fonda za mlade talente, stipendista Erasmus programa na razmeni u Francuskoj i stipendista Ministarsta prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Kakva su Vam iskustva sa studija iz Francuske?

- Kao student doktorskih akademskih studija odvažila sam se da se oprobam na studijama u Francuskoj kako bih upoznala njihov sistem rada sa studentima i rad u laboratoriji. Ovo putovanje nije bilo samo putovanje u drugu državu, već prilika da  se upoznam sa nekim drugih sistemom, drugim ljudima i izazovom da sebi dokažem koliko mogu.  Razmena studenata nije samo izlet u drugi sistem, već razmena znanja, veština i pogleda na svet, što je čini dragocenom. Ukoliko se studentima pruži prilika za tako nešto, savetujem im da isprobaju svoje granice i iskoriste priliku da nauče nešto novo, kao i da sagledaju stvari iz druge perspektive pomoću ljudi iz drugih država. –

Jelena je trenutno zaposlena na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo gde joj se, kako kaže, pruža izuzetna prilika za ostvarenje snova i nastavak naučnog puta u saradnji sa vrhunskim naučnicama ovog Instituta.

Kakvo je po Vašem mišljenju stanje srpske poljoprivrede?

- Poljoprivreda je trenutno u našoj zemlji, kao i u svim zemljama Evrope, u velikim i brojnim problemima. Samo veliki igrači opstaju dok mala poljoprivredna gazdinstva i mali industrijiski proizvođači vrlo lako gube bitku na otvorenom tržištu bez podrške države, što dovodi u pitanje ruralni razvoj. Sve više ljudi sa sela odlazi u gradove u strahu za svoju egzistenciju i sa velikom željom za boljim  i lakšim životom.  U skladu sa tim, naša sela će ostati opustošena, a poljoprivreda će se bazirati na malom broju velikih proizvođača i malom broju udruženih malih proizvođača. Ista hronologija važi i za male industrije koje nisu u stanju da svojim malim kapitalom isprate tržišnu utakmicu. Jedino povećanjem kapaciteta mogu obezbediti sebi veće šanse za opstanak i profit po principu - sitan profit na veliku količinu robe. Naravno da izuzeci postoje, ali globalna slika naše poljoprivrede je trenutno ovakva. –

Doktorantkinja nam objašnjava da je potrebno raditi na razvoju poljoprivrede i da pored pomoći u udruživanju malih poljoprivrednih proizvođača, obezbeđivanjem subvencija na prinos, treba pomoći proizvođačima u plasmanu robe. Često se, kaže, može čuti da je proizvedena dobra višnja, malina ili neka druga poljoprivredna kultura, a da na kraju ipak nije uspela da se plasira na tržište. Naš veliki ekonomski potencijal je u poljoprivredi, samim tim i u industriji, ali ga ne koristimo. Teži se prljavim tehnologijama dok se ono za šta zaista imamo potencijala, zapostavlja. Neophodna je bolja organizacija, ističe Jelena, te dodaje:

- Moje lično mišljenje je da na razvoju poljoprivrede treba dosta raditi. Mora postojati dugoročna strategija i dobro osmišljen plan države jer bez toga ovoj grani preti ozbiljna stagnacija i pad. U selu odakle sam ja, skoro da nema više nijedne krave, ovce, a povrtarstvom se bave pojedinci koji još uvek imaju radnu snagu za veliku proizvodnju i kapacitet za čuvanje robe na duži vremenski period poput hladnjača, dok su ostali migrirali u veće gradove ili otišli da rade u inostranstvo. Tužna slika srpskog sela. –

Jelena, kakvi su Vam planovi za budućnost?

- Sebe vidim u nauci sa težnjom da nauku primenim u praksi i doprinesem razvoju poljoprivrede i industrije. Nadam se da ću za to imati prilike i uspeha. Kada bi svako učinio mali korak da nešto promeni nabolje, zajedno bi se napravio veliki pomak u razvoju ovog društva, privrede i ekonomije. –

Ova uspešna mlada dama, pored bavljenja naukom, ima i druge ljubavi. Glavni hobi joj je kuvanje i ovo, kaže, ide zajedno sa zanimanjem – kuvanje je spoj onoga što voli i onoga što radi. Osim toga, veoma je zanimaju strani jezici, te pored engleskog koji govori tečno, ima želju da bolje savlada španski i francuski. Za nju je ključ uspeha rad i stalna težnja ka nečemu boljem, stalna potreba za usavršavanjem i napredovanjem:

- Znanje je moć i njemu treba težiti. Niko se nije rodio naučen i sve se da naučiti, samo dok čovek ima želju za tim. To je nešto što niko ne može da nam oduzme, a treba ga pružiti i drugima. Što više znanja imate, vi ste bogatiji i više možete pružiti drugima, a i društvu. –

Šta biste poručili mladima koji su na svom početku?

- Poruka mladima je da se nikad ne vode strahom da li će nešto uspeti, već da hrabro koračaju ka svom cilju i izaberu put za koji bi imali motivacije. Treba da se bave onim u čemu oni vide svrhu i svoj doprinos. Ukoliko želite da gledate kako svojim rukama uspevate od male semenke da napravite veliku biljku ili od nečega što je samo sirovina nov proizvod, čime ćete se zasigurno osećati ponosnim, Poljoprivredni fakultet je za vas. I nikako pri prvim poteškoćama ne odustajte jer svaki put je borba. Ni kao mali dečak ili devojčica niste odustali od hodanja pri prvom nespretnom padu, zar ne? Samo napred hrabro!

Agroinfo.rs

Mlade nade srpske poljoprivrede Jelena Miladinović