U okviru teme 'Mlade nade srpske poljoprivrede' i ovaj put razgovaramo sa još jednim uspešnim stručnjakom iz oblasti poljoprivredne nauke.

Mladen Petrović je rođen 1995. godine u Beogradu. Osnovnu školu “Vasa Čarapić” u Pinosavi završio je kao đak generacije i nosilac Vukove diplome, a u tom periodu je osvojio brojna priznanja i nagrade na opštinskim i gradskim takmičenjima iz matematike, hemije, istorije i geografije. Nakon završene osnovne škole, Mladen se upisuje u “Pravno-poslovnu školu” u Beogradu, smer: Bankarski službenik, koju završava kao đak generacije svog smera i sa Vukovom diplomom takođe. Ovaj deo njegovog školovanja isto tako je obeležen brojnim uspesima od kojih posebno izdvaja nagradu koju je osvojio na Republičkom takmičenju iz matematike.

Mladen nam za Agroinfo objašnjava kako i zbog čega se odlučio za studije na Poljoprivrednom fakultetu:

- Sasvim slučajno sam čuo za smer Agroekonomija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i nakon detaljnog informisanja o samom smeru i fakultetu odlučujem da svoje obrazovanje nastavim baš na Poljoprivrednom fakultetu, jednom od najstarijih fakulteta Univerziteta u Beogradu. Shvatio sam da mi taj smer pruža mnogo više mogućnosti u budućnosti nego bilo koji drugi ekonomski smer na nekom drugom fakultetu. Mislim da je poljoprivreda budućnost naše zemlje i svakako grana privrede sa najviše potencijala za razvoj koji treba da bude pokretač celokupne privrede Republike Srbije. –

Na prvi stepen studija Mladen se upisao 2014. godine i završio ga sa prosekom 9,24. Tada shvata da bi najviše voleo da se ozbiljnije bavim naukom i istraživanjima, te se shodno tome upisuje na master akademske studije na istom fakultetu i smeru, modul: Upravljanje finansijama u agrobiznisu,  i završava ih 2019. godine sa prosečnom ocenom 9,86. Nakon toga se, u želji da stekne dodatna znanja, upisuje i na doktorske studije (2020) na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, smer: Agroekonomija i ruralni razvoj, gde je trenutno prva godina. Ovde nastavlja sa istraživanjima iz oblasti agroekonomije i ruralnog razvoja, a konkretna istraživanja obavlja u oblasti investicija u povrtarsku i voćarsko-vinogradarsku proizvodnju.

Kakvo je po Vašem mišljenju trenutno stanje spske poljoprivrede i šta bi trebalo uraditi da bismo bili uspešniji i konkurentniji u oblasti agrara?

- Srpska poljoprivreda je u velikom kašnjenju sa primenom savremenih tehnologija koje bi se značajno odrazile na povećanje produktivnosti u ovoj privrednoj grani. To je više izraženo u centralnoj i južnoj Srbiji u odnosu na Vojvodinu. Da bi se ovaj problem rešio, mora se konstantno raditi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača, kao i razmeni iskustava i znanja sa poljoprivrednim proizvođačima iz regiona i Evrope kako bi oni uvideli značaj primene savremenih tehnologija, sprovođenja standarda i udruživanja. Potencijal poljoprivredne proizvodnje naše zemlje je daleko od iskorišćenog. Mislim da bi morale da se izvrše određene promene u sprovođenju agrarne politike koje bi dodatno motivisale pre svega mlade ljude da ostanu na selu i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom jer su oni glavni faktor pokretanja srpske poljoprivrede. U njima vidim ljude koji će prihvatiti promene, prilagoditi se svetskim trendovima i primeniti savremene tehnologije u svojoj proizvodnji. Takođe, pored savremenih tehnologija, jako je bitno proizvodnju obavljati po određenim standardima jer se bez njih naši poljoprivredno-prehrambeni proizvodi ne mogu prodati na međunarodnom tržištu. Pažnju bih usmerio i na udruživanje jer, kao što i svi znamo, nosioci srpske poljoprivrede jesu mala porodična poljoprivredna gazdinstva. Jedino udruženi, sa zajedničkim nastupom na tržištu, mogu obezbediti kvantitet, ali i kvalitet proizvoda koje tržište traži. Udruživanjem, poljoprivredni proizvođači mogu da obezbede bolju mehanizaciju, da primene savremene tehnologije, a sve to će uticati pre svega na smanjenje troškova, što će samim tim rezultirati povećanjem poslovnih prihoda jer će proizvodi imati niže proizvodne cene. Ovim bi i pristup tržištu bio lakši i bolji, jer sa nižom cenom i većom količinom proizvoda koju poljoprivredni proizvođači mogu da ponude, proizvođači postaju konkurentiji na tržištu. -

Uspešni doktorand nam kroz razgovor objašnjava na kojim je sve projektima učestvovao, gde je trenutno angažovan i koje su ga sve stipendije pratile na putu uspeha:

- Kao doktorand, konkurisao sam na poziv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je Ministarstvo raspisalo za talentovane, mlade istraživače, studente koji su upisali prvu godinu doktorskih studija, radi priključivanja u rad naučno-istraživačkih organizacija. Pošto sam se našao na listi kandidata po kojoj se uključujem u naučno-istraživački rad, počeo sam da radim u Institutu za primenu nauke u poljoprivredi.

Kao učenik srednje škole i student osnovnih i master studija na fakultetu, bio sam stipendista Republike Srbije i tom prilikom sam primao učeničku, odnosno studentsku stipendiju. Takođe, u toku završne godine osnovnih studija, imao sam priliku da preko ‘DAAD’ stipendije otputujem u Nemačku i određeno vreme provedem u Institutu za razvoj poljoprivrede u tranzicionim ekonomijama u Lajpcigu. Tu sam istraživao aktuelna dešavanja povodom uvođenja sankcija Ruskoj federaciji od strane Evropkse unije i kako se to odražavalo na uvoz, odnosno izvoz poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. –

Pored profesionalnog angažovanja, Mladen kaže da ima i brojna druga interesovanja. Do upisa na fakultet je aktivno trenirao karate i fudbal koji danas igra rekreativno sa društvom, a osim toga voli da putuje, upoznaje druge narode i kulture. Govori engleski, a služi se i francuskim jezikom. U dosadašnjem naučnoistraživačkom radu bio je autor i koautor 6 načnih radova, od čega su četiri rada objavljena u međunarodnim časopisima.

Da li sebe vidite u nauci i kakvi su Vam planovi za budućnost?

- Pošto sam tek na početku svoje karijere, trenutno sebe vidim u nauci i želim da nastavim da se bavim istraživanjima iz oblasti agroekonomije i ruralnog razvoja jer sam neko ko voli da istražuje, da uvek nauči nešto novo, a najsrećniji sam ako to uspem da prenesem nekom i da se to primeni u praksi. Trenutno sa kolegama agroekonomistima iz Instituta učestvujem u izradi i razvoju softvera koji će služiti za agroekonomske analize, a koji će biti od velike pomoći poljoprivrednim proivođačima jer će im softver omogućiti jednostavnu evidenciju prihoda i troškova na gazdinstvu. Na ovaj način će poljoprivredni proizvođači u svakom trenutku znati koliko novca utroše, odnosno koliko novca zarađuju za svaku liniju proizvodnje koja je zastupljena na gazdinstvu. Uživam u poslu kojim se trenutno bavim, jer veliki deo radnog vremena provodim na terenu i imam priliku da direktno komuniciram sa poljoprivrednim proizvođačima, da vidim šta im nedostaje, ali i da im dam savete iz svoje struke kako da unaprede poslovanje svog gazdinstva. -

Na pitanje šta je po njemu ključ uspeha, ovaj uspešni mladić kaže da je najbitnije da je čovek zadovoljan samim sobom i onim što je učinio, a to će ostvariti tako što će sebi postavljati visoke ciljeve i uložiti svoj maksimum u ispunjenju istih. Ukoliko se ti ciljevi nekada i ne ispune u potpunosti, kada sagledamo čitav proces, shvatićemo zapravo da je sve do tada postignuto ipak veliki uspeh:

- Ako smo zadovoljni učinjenim, možemo se smatrati i uspešnim - zaključuje Mladen.

Koja je Vaša poruka mladima koji treba da donesu važne odluke po pitanju svog daljeg obrazovanja i školovanja?

- Izbor fakulteta je po meni jedna od najbitnijih stvari u životu mladog čoveka, jer izborom fakulteta biramo put kojim ćemo kasnije ići i kojim poslom ćemo se baviti. Poljoprivredni fakultet je svakako fakultet sadašnjosti, ali i budućnosti, jer proizvodnja hrane će uvek biti aktuelna tema. Povećanje broja ljudi na planeti Zemlji, a sa druge strane smanjenje resursa neophodnih za proizvodnju hrane, tražiće veći broj stručnjaka iz ove oblasti koji treba da osmisle način kako da proizvedu potrebnu količinu hrane. Kao neki zaključak, mislim da je bitno da svako radi ono što voli i da u tome uživa, jer kao što je rekao veliki Konfučije: “Izaberite posao koji volite, i nećete morati da radite nijedan dan do kraja života.” 

Agroinfo.rs

Mladen Petrović za portal Agroinfo: 'Mladi ljudi su glavni faktor pokretanja srpske poljoprivrede'