Poljoprivreda je oblast koja mora stalno da se unapređuje i u koju je neophodno stalno ulagati. Danas se, više nego ikad, susrećemo sa poteškoćama koje se tiču proizvodnje zdrave i zdravstveno bezbedne hrane, očuvanja životne sredine, proizvodnje dovoljnih količina gotovih proizvoda, opstanka malih proizvođača na tržištu krupnog kapitala...

Nemanja Gršić je rođen 1993. godine u Beogradu gde je završio osnovnu i srednju školu, dok je letnje raspuste uglavnom provodio u selu Grabovci u Južnom Sremu odakle mu je otac.  S obzirom na to da je veliki zaljubljenik u prirodu, te da je odmalena znao da obavlja poslove koje sa sobom nosi seoski način života, Nemanja se odlučio da svoje usavršavanje nastavi baš u tom smeru :

- Za Poljoprivredni fakultet sam se odlučio iz razloga što sam dosta vremena provodio na selu i tu učestvovao u raznim poljoprivrednim poslovima. Već tada sam zavoleo rad sa biljkama, proces proizvodnje, pa i sam život na selu. Iz tih razloga Poljoprivredni fakultet je za mene bio jedina želja i opcija. –

Ta želja mu se i ostvarila 2012. godine kada se Nemanja upisuje na Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu na smeru za ratarstvo i povrtarstvo. Da je ova odluka bila prava, govori činjenica da je Nemanja fakultet završio u najkraćem roku, 2016. godine. Njegovi kvaliteti su odmah prepoznati, tako da je po završetku prvog stepena studija dobio ponudu za radni angažman:

- Na osnovu truda i rada u toku osnovnih studija i uz malo sreće, dobio sam ponudu da ostanem na fakultetu, a za to je uslov bio upis na master i kasnije na doktorske studije što sam ja, bez puno razmišljanja, prihvatio. –

Ovaj uspešni mladić se na drugi stepen studija, na istom smeru, upisao 2016. godine kada je i počeo da radi na fakultetu kao saradnik u nastavi. Nemanja je nastavio da ređa svoje uspehe na polju profesije, pa je tako danas treća godina doktorskih studija na Poljoprivrednom fakultetu, studijski program: Poljoprivredne nauke, smer: Ratarstvo i povrtarstvo. Pored rada na fakultetu, uključen je i na jedan nacionalni projekat pod nazivom: 'Integralni sistemi gajenja ratarskih useva: očuvanje biodiverziteta i plodnosti zemljišta.'

Uspešni doktorand nam za Agroinfo objašnjava kakvo je po njemu trenutno stanje srpskog agrara i šta treba promeniti da bismo bili bolji i uspešniji:

- Po mom mišljenju, trenutno stanje poljoprivrede je sa jedne strane dobro, a sa druge strane ne tako sjajno. Za velike investitore koji mogu sebi da obezbede najsavremeniju tehnologiju proizvodnje, sigurnu prodaju i dobre agronome koji će da vode proizvodnju, Srbija je zemlja gde poljoprivreda predstavlja oblast u koju vredi ulagati i gde je do sada ostvaren veliki napredak. Sa druge strane, za manje proizvođače uslovi su daleko lošiji. Sama proizvodnja je dosta poskupela počevši od cena semena, đubriva, preparata za zaštitu, goriva i slično. Na kraju, tržište je dosta nestabilno pa i sa dobrim rezultatima i visokim prinosima oni ne mogu da ostvare značajan profit. Zbog svega toga, ljudi nemaju budućnost na selu i zato sve više odlaze u gradove u cilju pronalaska bilo kakvog posla koji će im omogućiti stabilnija primanja. Kada bih se ja nešto pitao, omogućio bih manjim proizvođačima bolje uslove za proizvodnju kroz subvencije i podsticaje. Takođe, trebalo bi na početku sezone definisati cenu na osnovu posejane površine, a ne na osnovu prinosa na kraju sezone. Ali to su samo lepe želje za koje mislim da se još dugo vremena neće realizovati. –

Kroz ovaj i dosadšnje intrvjue je definitivno utvrđeno da su mali proizvođači na margini iako predstavljaju osnov naše proizvodnje. Neophodan je adekvatan i detaljan plan kojim vidovima podrške ih treba podstaći i motivisati da budu uspešniji i da svoju proizvodnju stalno unapređuju. Podrška domaćim proizvođačima i smanjenje nepotrebnog uvoza proizvoda kojih ima i više nego dovoljno u našoj zemlji bi omogućili sveukupno zdraviji položaj srpske poljoprivrede. Na ovaj način bi svi bili na dobitku – proizvođači bi mogli pristojno da žive od svog posla, potrošaći bi konzumirali zdravije proizvode, izvozili bismo kvalitetnu hranu, a mnogi bi se ovako odlučili za život na selu i pokretanje sopstvenog biznisa.

Nemanja, da li sebe vidite u nauci u budućnosti?

- Da, vidim sebe u nauci i želeo bih da ostanem da radim na fakultetu. To mi je i pre upisa bila želja, tako da sam sada jedan od retkih koji radi ono što voli i o čemu sam maštao. Takođe, fakultet mi nudi dosta novih saznanja koje mogu da primenim u praksi i poboljšam svoju proizvodnju. –

Osim poljoprivrede kao nauke i delatnosti, Nemanja ima i druge ljubavi pa kaže da se kao bivši fudbaler trudi da makar dva puta nedeljno igra fudbal. Pored toga, slobodno vreme voli da provodi u prirodi, tokom letnjih meseci na pecanju, dok zimi rado odlazi na planinu i skijanje. Kroz školovanje je ostvario više puta pravo na studentski kredit, a potom ispunio uslove da ga ne vraća, što je dokaz visoko ostvarenog proseka i završetka studija u roku.

Šta je po Vama ključ uspeha?

- Po mom mišljenju, ključ uspeha je da se isključivo radi ono što se voli jer tada ljudi daju maksimum od sebe i potpuno su predani poslu koji se onda ni ne gleda kao posao, već kao način života. - 

Za kraj razgovora, koja je Vaša poruka mladima koji ovo čitaju i koji treba da donesu važne životne odluke?

- Moja poruka mladima koji su na početku svoje karijere jeste da sada što više energije i vremena usmere na učenje i da stvore jednu dobru bazu znanja koje će kasnije primeniti u praksi, jer propuste koje sada naprave će sve teže nadoknaditi u budućnosti. Preduslov za ovo je da započnu ono u čemu vide sebe, a smatram da je poljoprivreda kod nas jedna oblast u kojoj itekako ima prostora za mlade, pametne i vredne ljude. -

Agroinfo.rs

Nemanja Gršić za Agroinfo: ‘Poljoprivredni fakultet je za mene bio jedina želja i opcija'