U okviru teme 'Mlade nade srpske poljoprivrede' i ovaj put razgovaramo sa još jednim uspešnim stručnjakom u oblasti poljoprivredne nauke.

Uroš Vojinović je rođen 1993. godine u Aranđelovcu u blizini Bukovičke banje gde je završio osnovnu školu „Ilija Garašanin“, kao đak generacije, i gimnaziju „Miloš Savković“, društveno-jezički smer. S obzirom na to da mu je otac diplomirani inženjer poljoprivrede, Uroš je najpre bio odlučan da će krenuti drugim putem i upisati se na Fakultet političkih nauka. Međutim, kako kaže, to se u poslednjem momentu promenilo:

- Kao i svaki buntovan gimnazijalac, bio sam odlučan u nameri da se neću baviti istim poslom kao i moj otac, pa sam upisao društveno-jezički smer u gimnaziji i rešio već u prvoj godini da ću se upisati na Fakultet političkih nauka, smer Međunarodni odnosi. Ta ideja me je dugo držala, čak do početka četvrte godine gimnazije, kada je moj otac jednog dana odlučio da posetimo Poljoprivredni fakultet u Zemunu. Tada je u meni počeo da se budi crv sumnje i počeo sam da se pitam da li ja stvarno želim da studiram političke nauke. Počeo sam da razmišljam kako bi neki od smerova na odseku za Prehrambenu tehnologiju i biohemiju bili idealno rešenje za moje buduće studiranje. –

Presudni momenat je, kaže Uroš, bio kada se pri drugoj poseti fakultetu susreo sa srdačnim profesorom Ibrahimom Elezovićem, te nakon razgovora sa njim doneo definitivnu odluku. Zanimljivost cele priče je, objašnjava, što je tadašnji saradnik profesora Elezovića bio profesor Milan Stević kome će nekoliko godina kasnije upravo Uroš postati asistent.

Godine 2012., Uroš se upisuje na Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, studijski program: Biljna proizvodnja, modul: Fitomedicina. Prvi stepen studija završava u roku sa prosečnom ocenom 9,59, a ovo je bio samo početak njegovih uspeha kada je obrazovanje i usavršavanje u pitanju. Master akademske studije na smeru za fitomedicinu, sa prosečnom ocenom 9,86, Uroš je završio 2017. godine odbranivši rad na temu: „Model zaštite borovnice od prouzrokovača sive truleži plodova (Botrytis cinerea)“ sa najvišom ocenom. Danas je četvrta godina doktorskih akademskih studija.

Uroše, kako ste se odlučili na dalje školovanje posle osnovnih studija?

- Moram priznati da je najveći uticaj na mene izvršio moj mentor, redovni profesor dr Milan Stević, sa kojim imam saradnju koja datira još od diplomskog rada, preko master rada, i sada na doktorskim studijama. Nakon završenih osnovnih studija, sledeći korak su svakako bile master studije i to se uopšte nije dovodilo u pitanje. Prelomni trenutak koji me je u najvećoj meri opredelio za nastavak i upisivanje doktorskih studija je razgovor sa mentorom, neposredno pred sam kraj master studija. U jednom neformalnom razgovoru, profesor me je u jednom trenutku pitao: „Jesi li počeo da se spremaš da držiš vežbe od naredne školske godine?“ Inače, to je bilo dva meseca pred početak zimskog semestra. Razmlšljanje nije dugo potrajalo, te sam jako brzo nakon tog razgovora masterirao, upisao doktorske studije i počeo da vodim vežbe generaciji koja je samo dve godine mlađa od mene. Upravo to poverenje i ohrabrenje koje sam dobio od mentora su bili vetar u leđa da nastavim dalje studije i usavršavanje. –

Uroš se na doktorske studije na Poljoprivrednom fakultetu upisao već 2017. godine, studijski program: Poljoprivedne nauke, modul: Fitomedicina. Položio je sve ispite predviđene planom i programom studija sa prosečnom ocenom 10, a od strane Biotehničkog veća Univerziteta u Beogradu odobrena mu je izrada doktorske disertacije pod nazivom: „Osetljivost populacija Erysiphe necator na fungicide različitih mehanizama delovanja u Srbiji“.

Za Agroinfo, uspešni doktorand nam objašnjava kakvo je po njegovom mišljenju stanje srpskog agrara i šta bi trebalo menjati da bismo u ovoj oblasti bili uspešniji:

- U našem društvu se tradicionalno, naravno sa razlogom, provlači ona čuvena floskula da je Srbija poljoprivredna zemlja. Srbija jeste upravo to, zemlja sa ogromnim poljoprivrednim potencijalom koji je, čini se, nedovoljno iskorišćen. Proizvodnja hrane je okosnica svakog društva, temelj na kom se zasniva opstanak ljudske rase, integralni deo svakodnevnog života. Kada je reč o biljnoj proizvodnji, izuzimajući ratarstvo kao granu poljoprivrede koja je tradicionalno pozicionirana na vrhu lestvice po površinama i prinosu u Srbiji, treba napomenuti da je u prethodnih nekoliko godina voćarstvo kao poljoprivredna grana u znatnoj ekspanziji i pretpostavlja se da će se taj trend u narednih nekoliko godina nastaviti i da će površine pod voćem u Srbiji rasti. U najvećoj prednosti su tu, pre svega, veliki sistemi i veća udruženja koja posluju nešto drugačije, jer svoju robu mogu plasirati direktno na domaća i inostrana tržišta i znatno su konkurentniji za razliku od malih i srednjih proizvođača čija roba ima nešto drugačiji put do krajnjih potrošača. Obično su u velikim sistemima prisutni ljudi koji se primarno ne bave poljoprivredom, već imaju stečeni kapital koji su usmerili u poljoprivrednu proizvodnju. Manji proizvođači, ljudi koji se izvorno bave poljoprivredom, trpe najveće posledice i svedoci smo da je sve veći broj manjih seoskih domaćinstava napušten jer ljudi odlaze sa sela u veće gradove u potrazi za sigurnijom i izvesnijom budućnošću. Baš iz toga razloga, zbog masovnog odliva ruralnog stanovništa u veće gradove javiće se problem sa nedostatkom radne snage, jer širenje voćarske proizvodnje ne može da isprati nedostatak ljudskih resursa, osim u slučaju mehanizovane biljne proizvodnje od koje smo trenutno nešto dalje, iako postoji tračak nade da će se to u budućnosti promeniti. Pretpostavka je da bi uvođenje savremene mehanizacije u proizvodnju rešilo problem radne snage, ali nova tehnologija je skupa, a to mogu da priušte samo najveći, tako da opet dolazimo do toga da će se krupni sistemi održati, a manji i dalje biti na „staklenim nogama“. 

Da bi se unapredila poljoprivreda u Srbiji, neophodno je napraviti dugoročnu strategiju u koju obavezno treba uključiti mlade ljude, pre svega mlade poljoprivredne inženjere i mlade poljoprivrednike od kojih u najvećoj meri zavisi budućnost jedne od najznačajnijih privrednih grana za našu zemlju. Mislim da državni aparat treba da podstakne tek svršene inženjere poljoprivrede i sve mlade ljude koji su spremni da se bave poljoprivrednom proizvodnjom tako što će potpisati ugovore sa interesentima i državnu zemlju, koje imamo u izobilju, dati u zakup na duži period i kroz različite subvencije, podsticaje i kredite omogućiti tim mladim ljudima da krenu sa proizvodnjom, koja će kasnije, ukoliko sve bude išlo po planu, otplatiti sva uložena sredstva. U ovakoj konstalaciji stvari, država ima korist koja se ogleda u tome da će ti mladi ljudi biti zaposleni, da se na taj način ostvaruje visoka produktivnost i da će ulaganjem u repromaterijal, mehanizaciju, sisteme za navodnjavanje i druge integralne segmente poljoprivredne proizvodnje uložena sredstva vratiti u budžet plaćanjem poreza za njihovu kupovinu. Naravno, ugovori koji bi se potpisali sa državom morali bi da se ispoštuju, a država bi kroz različite sisteme kontrole mogla u potpunosti da ima uvid u proizvodnju od samog početka.

Ono na šta takođe treba da se usmeri pažnja u Srbiji jeste povećanje kapaciteta za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda. Naime, u Srbiji se u najvećem procentu izvozi primarni proizvod, koji je i najjeftiniji. Povećanjem kapaciteta za preradu i ciljanim ulaganjem u izgradnju postrojenja za preradu, proizvod bi bio skuplji, a manjim poljoprivrednim proizvođačima bi se omogućilo veće tržišno učešće. Potrebno je težiti i uvođenju novih, savremenih tehnologija u poljoprivrednu praksu i to postepeno, kako bi spremno dočekali globalne izazove u proizvodnji hrane i promene koje nas svakako uskoro očekuju i u kojima se, šta više, trenutno i nalazimo.

S obzirom na to da sam po struci master inženjer zaštite bilja, kako bi bili konkuretniji u trci sa evropskim poljoprivredno razvijenim državama, smatram da je neophodno raditi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača, kao i stručnjaka u sferi poljoprivrede, a naročito u domenu pravilne primene pesticida, jer je upotreba pesticida sastavni deo svake poljoprivredne proizvodnje. Mislim da bi znatno veće učešće i povezivanje poljoprivrednih stručnih i savetodavnih službi sa različitim insitucijama poput fakulteta, instituta, laboratorija, konsalting službi, u značajnoj meri popravilo kvalitet same proizvodnje koja bi bila znatno kontrolisanija, sa proizvodima koji bi ispunjavali sve zdravstvene i bezbednosne standarde i koji bi mogli bez ikakvih prepreka da se prodaju na različitim svetskim tržištima. -

Kroz razgovor sa Urošem saznajemo da je svoju prvu praksu obavio 2016. godine u kompaniji ’Sagea SR Centro di Saggio s.r.l.’ u Albi u Italiji gde je aktivno učestvovao u različitim ispitivanjima u oblasti zaštite bilja. Od 2017. godine je uključen u izvođenje vežbi iz nekoliko obaveznih i izbornih predmeta na osnovnim i master studijama. Godine 2018. je kao stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja bio uključen u projekat: „Razvoj integrisanih sistema upravljanja štetnih organizmima u biljnoj proizvodnji sa ciljem prevazilaženja rezistentnosti i unapređenja kvaliteta i bezbednosti hrane (ev. br. ИИИ46008)“. Od 2019. godine aktivno učestvuje u realizaciji međunarodnog projekta „Harmonization and Innovation in PhD Study Programs for Plant Health in Sustainable Agriculture – HarIsa“, kao član jedne od radnih grupa u okviru projekta (WP3 – SG2 group Sustainable use of pesticides). Kao istraživač, ovaj uspešni doktorand je uključen u aktivnosti koje su u vezi sa izvođenjem različitih razvojnih i registracionih ogleda sa pesticidima na teritoriji Republike Srbije. Takođe je i član društva za zaštitu bilja Srbije. 

Uroš je više puta bio stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Fonda za mlade talente (stipendija „Dositeja“). Akademske 2015/16. godine je nagrađen za izuzetan uspeh tokom studija na Poljoprivrednom fakultetu. U zvanje istraživač-pripravnik na Poljoprivrednom fakultetu izabran je 2018. godine i od tada je angažovan kao stipendista-doktorand Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Od marta 2020. godine zaposlen je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao asistent na katedri za Pesticide i herbologiju, za užu naučnu oblast Pesticidi.

Vidite li sebe u nauci u budućnosti?

- Možda je još rano govoriti na tu temu, ali svakako sebe vidim u nauci i u narednim godinama. Po prirodi sam neko ko voli da eksperimentiše i istražuje, da otkriva nove stvari, da diskutuje o različitim temama vezanim za naučno-istraživači rad. Zaista uživam u eksperimentalnom radu i postavljanju novih ogleda i mislim da sam se pronašao u tome. Takođe, nadam se da ću nakon završetka doktorskih studija nastaviti sa radom na fakultetu i uživati u daljem radu sa studentima jer smatram da je akademski poziv jedan od najodgovornijih društvenih poziva, a raditi sa mladim, ambicioznim i pametnim ljudima i prenositi im znanje meni pričinjava jedno ogromno zadovoljstvo. –

Osim konstantnog usavršavanja, Uroš je zaljubljenik u sport, naročito u košarku, pa svaki slobodan momenat koristi da ode na basket sa prijateljima. Osim toga, voli film, pozorište i rok muziku, a do pre nekoliko godina je rekreativno svirao bubnjeve. Govori engleski, služi se italijanskim i francuskim jezikom. Do sada je objavio 12 naučnih radova, od kojih tri rada u međunarodnim časopisima. Takođe, ovaj uspešni mladić smatra da tajna formula za uspeh ne postoji. Želja je inicijalna kapisla koja nas vodi do uspeha, kao i rad i sreća koja treba da nas prati kroz život. Objašnjava da je veoma važno da volimo ono što radimo, da u svemu pronađemo zadovoljstvo, da sanjamo svoje snove i živimo tako da se oslobodimo svih strahova koji nas sputavaju na putu ka krajnjem cilju.

Za kraj razgovora, šta biste voleli da poručite mladima koji ovo čitaju?

- Mladi ljudi se u Srbiji uglavnom opredeljuju za upisivanje fakulteta vodeći se pretežno samo jednim motivom - naći siguran posao nakon završenog fakulteta uz adekvatnu novčanu nadoknadu za to. Iako je ovaj motiv opravdan, nije finansijska strana jedini parametar koji treba uzeti u obzir, već je od krucijalnog značaja da uživaš u poslu, da ti to ne predstavlja opterećenje i da kući nakon završenog posla dođeš nasmejan. Tako je i sa fakultetom. Treba studirati ono što te istinski zanima, nešto u čemu pronalaziš satisfakciju i nešto što ti neće predstavljati teret i opterećenje. Ako pak govorimo o Poljoprivrednom fakultetu i potencijalnim studentima koji bi se upisali na ovaj fakultet, treba podvući da je proizvodnja hrane nešto što nema alternativu, ali ima izuzetnu perspektivu. Poljoprivredni fakultet pruža različite mogućnost i uključuje širok spektar poslova kojima bi se budući inženjeri mogli baviti, ali isto tako pruža stabilnu osnovu za kreiranje sopstvene proizvodnje i izgradnju sopstvenog biznisa. Na kraju, zaključio bih intervju sa citatom Nelsona Mendele, a ujedno i poslao mladim ljudima poruku: „Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet.“ -

Agroinfo.rs

Uroš Vojinović za Agroinfo: ’Od krucijalnog značaja je da uživaš u onome što radiš i da kući nakon završenog posla dođeš nasmejan’