Pandemija koronavirusa dovela je do toga da se odmor na srpskim selima produžio sa dva i po na sedam dana uproseku, dok su pojedini voleli da ostaju i po čitav mesec. Sve je to značajno za razvoj ruralnog turizma naše zemlje.

Ruralni turizam Srbije se, prvenstveno među domaćim gostima, tokom pandemije nametnuo kao primarni turistički proizvod koji je doživeo preporod. Dok je sektor turizma u celini trpeo ozbiljne ekonomske posledice, seoske destinacije, koje su u ponudi imale i aktivan odmor u prirodi, spontano su postale najtraženije. Iako Republički zavod za statistiku ne prati promet turista koji su boravili u objektima domaće radinosti u ruralnim sredinama, rast se video po uvećanom broju dolazaka i noćenja. Zabeleženo je i povećanje prosečne dužine boravka na selu, te su tako sa dva i po dana, pre pandemije, tokom prethodne dve godine gosti boravili celu nedelju, ali je bilo i rezervacija na 30 dana.

Tatjana Matić, ministar trgovine turizma i telekomunikacija, kaže za „Politiku” da je dobrim rezultatima koje beleži seoski turizam doprinelo i korišćenje vaučera za odmor u Srbiji, a sada su dodaje, već sigurni da će se turistički promet u selima i dalje kretati uzlaznom linijom.

– Ministarstvo kontinuirano radi na unapređenju imidža Srbije na međunarodnom turističkom tržištu, a kada je reč o seoskom turizmu cilj nam je dalja afirmacija novih ruralnih područja. Razvijeni su različiti promotivni paketi koji podstiču naše građane da putuju u ruralna područja, ali naš seoski turizam sve više privlači i strane goste, jer oni vole autentičnu ponudu i kvalitetan smeštaj, a interesuje ih i da upoznaju iz „prve ruke” proces proizvodnje rakije, sira, mleka – navodi Matićeva.

Ipak, da bi se ostvarili očekivani efekti ruralnog turizma, neophodno je organizaciono delovanje u izgradnji turističko-kulturne ponude sela. Ovaj proizvod mora da bude lokalno kontrolisan, malog obima, odnosno zasnovan na autentičnosti. Tek onda se mogu očekivati pozitivni efekti kroz nove poslovne prilike i šansu za mlade, a podstiče se i razvoj poljoprivrede, afirmišu tradicionalni zanati. Sa druge strane, mogu se javiti i nedostaci ukoliko se ne vodi računa o održivosti i autentičnosti tih sredina.

Kako objašnjava Tatjana Matić, da bi bile konkurentne, ove destinacije moraju da ispune osnovne turističke zahteve, pre svega – smeštaja i hrane.

– Zakonom o turizmu, jedinice lokalne samouprave su u obavezi da kategorišu objekte za smeštaj. Postoje propisani standardi koje oni moraju da ostvare kako bi mogli da se bave pružanjem usluga u ovoj delatnosti – napominje ministarka turizma.

Šta podrazumeva ponuda u ruralnom turizmu Srbije, osim prirode, arhitekture, narodnih umotvorina, gastronomije. To su, objašnjava naša sagovornica i nevidljive specifičnosti, kao što su tradicionalna gostoljubivost, običaji, kultura odnosa s prirodom, komunikacija, verovanja i legende lokalnog stanovništva različitih nacionalnosti i religija sa razvijenim karakterističnim načinom života.

– Upravo taj doživljaj jedinstvene multidimenzionalne mreže života, ostvaren kroz lični kontakt s lokalnim stanovništvom, čini ruralni turizam u Srbiji jedinstvenim. Strategija razvoja turizma Republike Srbije do 2025. godine prepoznaje ovu vrstu turizma kao važan proizvod koji može da pokaže orijentaciju Srbije ka prirodi i održivom razvoju – kaže Matićeva.

Jedan od preduslova da se ova vrsta turizma razvija je i infrastruktura. U Ministarstvu trgovine navode da postoji velika potreba za investiranjem u izgradnju i obnovu putne i komunalne infrastrukture i da se svake godine dodeljuju subvencije i dotacije za projekte razvoja turizma preko Fonda za razvoj. U poslednjih šest godina dodeljeno je više od 117 miliona dinara kredita za unapređenje kvaliteta turističke ponude za fizička i pravna lica koja se bave razvojem ruralnog turizma u Srbiji.

Sve više ponuda na Staroj planini

Prema podacima iz Centralnog informacionog sistema u Srbiji je registrovano 621 seosko turističko domaćinstvo. Ovi objekti raspolažu sa 1.936 smeštajnih jedinica, kapaciteta 3.589 kreveta, odnosno 4.380 individualnih ležajeva i 127 kamp-parcela. Ruralni turizam odavno je razvijen u Vojvodini, centralnoj i zapadnoj Srbiji. Mesta koja su najpoznatija po seoskom turizmu su Kosjerić, Valjevo, Čačak, Gornji Milanovac, Požega, Knić, Lučani, Mionica, Užice, Sokobanja, Čajetina, Prijepolje, Brus, Šabac, Kraljevo, Ivanjica. Stara planina je nova destinacija u kojoj je sve veći broj seoskih domaćinstava koja počinju da pružaju usluge turistima. Treba spomenuti i okolinu Vlasine, Frušku goru, Irig, ali i Vršac.

Agroinfo.rs/politika.rs

Pandemija učinila odmor na selu omiljenim među stanovništvom