Doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2001. do 2023. godine je minimalan, pokazuju podaci RZS-a.

Naime, u prosečnom rastu BDP-a od 3,2 odsto, doprinos sektora poljoprivrede je iznosio svega 0,11 procentnih poena, a agroindustrije 0,08 procentnih poena.

Pored toga, prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto.

“Komparativna analiza ekonomskih računa poljoprivrede tranzicionih država u 2023. je izdvojila Srbiju i Rumuniju kao države sa najvećim učešćima bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDP-u (četiri odsto i tri odsto) od svih tranzicionih država, i ukazala da je vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji dvostruko niža, a poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj”, navodi se u istraživanju.

Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi na selu. Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu.

Intenzivan je i proces demografskog starenja, kao i nepovoljna obrazovna struktura jer je samo deset odsto stanovnika ruralnih područja imao tercijarno obrazovanje.

Kako navodi Biznis.rs, strukturna analiza rezultata popisa poljoprivrede 2012. i 2023. ukazala je na brojne nepovoljne trendove u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava, kao i pravnih lica i preduzetnika.

Pad stanovništva u selima dvostruko brži
Kako pokazuje analiza RZS-a, u tranzicionom periodu 2002‒2022. godine ,pad stanovništva u ruralnim (seoskim) naseljima je dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, dok je ukupno stanovništvo u Srbiji (bez AP KIM) smanjeno za 11,3 odsto (sa 7,5 na 6,65 miliona), stanovništvo u seoskim naseljima je smanjeno za 22,8 odsto (za 740.000, odnosno sa 3,27 na 2,53 miliona).

Autori ukazuju da je proces demografskog pražnjenja ruralnog područja posebno intenziviran u poslednjoj deceniji (međupopisni period 2011‒2022), dok je ukupan pad stanovništva iznosio -7,5 odsto, pad stanovništva na seoskom području je bio -13,3 odsto.

Poređenja radi, gradsko stanovništvo je 2011‒2022. smanjeno za 3,5 odsto (sa 4,23 na 4,12 miliona).

Smanjeno raspoloživo poljoprivredno zemljište
Prema podacima RZS-a, raspoloživo poljoprivredno zemljište je u poslednjoj deceniji 2012‒2023. smanjeno za 26,2 odsto, sa 5,35 miliona hektara na četiri miliona hektara ukupne površine Republike Srbije (bez AP KiM).

Korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ) je smanjeno za 5,2 odsto (sa 3,43 miliona hektara na 3,26 miliona hektara), ali je u strukturi raspoloživog zemljišta povećalo učešće sa 64,3 odsto na 82,5 odsto.

Najveći pad je registrovan kod šumskih površina, čak za 50,7 odsto (519.000 hektara).

I struktura korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ) 2023, u odnosu na 2012, značajno je promenjena.

Mada je zemljište pod oranicama i baštama neznatno povećano sa 2,513 na 2,518 miliona hektara, u strukturi KPZ je povećalo svoje učešće sa 73,1 na 77,7 odsto.

Voćnjaci su povećani sa 163.000 hektara na 196.000, čime su povećali svoje učešće u strukturi KPZ sa 4,8 na 6,1 odsto.

Zemljište pod vinogradima je smanjeno sa 22.200 hektara na 18.200 hektara.

Najveći apsolutni i strukturni pad registrovan je u kategoriji livada i pašnjaka, čija površina je pala sa 713.000 na 469.000 hektara.

Okućnica je povećana za 10.000 hektara, pa sada sa 33,500 hektara čini jedan odsto KPZ u 2023. godini).

Agroinfo.rs/N011

Minimalan doprinos poljoprivrede BDP-u – U poslednjih deset godina sela napustilo 390.000 ljud