Светски дан шума обележава се 21. марта, а одлуку о проглашењу овог међународног празника донела је Генерална скупштина Европске пољопривредне конфедерације 1971. године. Тог датума се широм света указује на значај шумског покривача као најсложенијег екосистема на Земљи, али и на неопходност његове заштите.

Ова неопходност проистиче из бројних општекорисних функција шумских површина које подразумевају: очување биодиверзитета, ублажавање штетног дејства ефекта стаклене баште, пречишћавање ваздуха, уванотежење водних односа и спречавање бујица и поплава, заштиту земљишта, насеља и инфрастуктуре од ерозија и клизишта. Шуме стварају повољне услове за здравље људи, а имају и користан утицај на климу и пољопривредну делатност. Такође, не може се занемарити ни естетска фукција шума која се огледа у обезбеђивању простора за одмор и рекреацију, као и у стварању могућности за развој сеоског и екотуризма.

Међутим, упркос свим наведеним позитивним својствима, често се говори о угрожености овог екосистема, као и о смањењу шумског покривача услед утицаја људског фактора.

„Најчешћи проблеми који настају услед људског фактора подразумевају изазивање пожара, бесправну сечу и крађу дрвета, бесправну испашу стоке и уништавање подмлатка на површинама које се обнављају, криволов, уништавање, сакупљање, коришћење и стављање у промет заштићених биљних врста, бацање смећа. Такође, површине под шумама угрожава и испуштање отпадних вода, бесправно кретање моторних возила по шумских путевима и стазама, као и нелегална градња објеката“, кажу у Националном парку „Фрушка гора“.

Национални парк „Фрушка гора“ простире се на површини од 26 672 хектара, и у њему доминирају мешовите шуме лишћара са преко 50 врста дрвећа, од којих су најзаступљеније: сребрнолисна липа, храст китњак, цер, граб, буква, јавор и брест. У овом споменику природе наглашавају да грађани могу допринети очувању шума својом свешћу и савешћу, и пре свега одговорним односом према животној средини, који се огледа у одступању од бесправних радњи. Ипак, нелегална сеча дрвећа је и даље велики пробем, упркос кривичним пријавама које се подносе против шумокрадица.

„Казне за нелегалне сече и крађу дрвета зависе од врсте почињеног дела, а након спроведеног поступка надлежни орган одређује врсту казне. У току 2017. године поднето је 54 кривичне пријаве за бесправну сечу стабала, посечено је 95,87 кубних метара дрвне масе и начињена материјална штета у износу од 980 225 динара“, рекли су за Агромедију из Националног парка „Фрушка гора“.

Поред одступања од наведених радњи које угрожавају шумски покривач, грађани могу да допринесу очувању овог екосистема рециклажом хартије. Захваљујући процесу рециклаже, отпадни папир се поновно враћа у употребу, те се на овај начин чува дрвеће од сече.

„Рециклажом једне тоне старог папира сачува се 17 стабала старости између 15 и 20 година, уштеди 4 200 киловата електричне енергије, 32 хиљаде литара воде и 1 400 литара горива“, каже Игор Јездимировић из Удружења „Инжењери заштите животне средине“.

Удружење „Инжењери заштите животне средине“ из Новог Сада седму годину заредом организује акцију „Замените стари папир за саднице“. Ова акција има за циљ да свим заинтересованим грађанима омогући замену старог папира за саднице цвећа и дрвећа, указујући на потенцијал који рециклажа старе хартије има.

Акцију „Замените стари папир за саднице“ ово новосадско удружење реализује два пута годишње, током манифестација „Новосадско пролеће“ и „Новосадска јесен“. Овогодишња манифестација „Новосадско пролеће“ биће одржана у периоду од 20. до 24. марта на Спенсу, а поред тога што ће своју хартију моћи да замене за саднице, посетиоци штанда овог удружења моћи ће да добију више информација о рециклажи и управљању отпадом.

„Заинтересовани грађани могу да донесу све врсте старог папира: књиге, свеске, архивске материјале, картоне и слично. За 10 килограма старог папира добија се садница цвећа, а за 60 килограма старог папира садница дрвећа. У сарадњи са расадницима који учествују на манифестацији, замену вршимо за саднице које су погодне за садњу током пролећа“, казао је Игор Јездимировић.

Према његовим речима, заинтересованост грађана за ову корисну замену сваке године расте, чему у великој мери доприноси континуитет и традиција организовања саме акције.

„Током сваке акције се у просеку прикупи између две и по и три тоне старог папира, а број учесника саме акције креће се између 100 и 150. За период од седам година, колико траје ова акција, прикупили смо око 40 тона старе хартије, а ако узмемо у обзир да се рециклажом једне тоне старе хартије сачува 17 стабала старости од 15 до 20 година потребних за добијање целулозе, долазимо до податка да смо сачували око 680 стабала. На овај број свакако треба додати саднице које су учесници добили и посадили, тако да допринос нашег удружења и свих учесника акције процењујемо на око 1000 стабала за ових седам година“, рекао је Јездимировић.

Важност очувања шума огледа се и у чињеници да оне представљају „дом“ великом броју живих организама, те нарушавање овог екосистема директно утиче на све његове становнике. Годинама уназад, антрпогени утицај на шумска пространства се спомиње у негативној конотацији, што и не чуди, имајући у виду велики број кривичних пријава поднетих против шумокрадица, изазивача пожара и других несавесних појединаца. Ипак, људски фактор може имати и позитиван исход, свако може дати свој допринос пошумљавањем или рециклажом старе хартије. Шуме су „фабрике кисеоника“,те је неопходан контринуиран рад на њиховом очувању, и редовно подсећање јавног мњења на значај истих.

Agromedia.rs

Рециклажом једне тоне старе хартије сачува се 17 стабала