Dok država projekat "Jadar" kompanije Rio Tinto predstavlja kao bezbedan i ekološki održiv, Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) ocenjuje da će projekat izazvati trajne negativne posledice na životnu sredinu u našoj zemlji.

 Iz AINS-a dodaju da je dolina reke Jadar bogata rezervama podzemnih voda, koje bi planirani rudnik litijuma potencijalno zagadio, a da je ekonomska isplativost projekta pritom upitna.

- Projekat Jadar nije projekat proizvodnje takozvanog zelenog litijuma. Perspektiva plasmana litijum-karbonata nije zagarantovana, već je pred velikim izazovima zbog novih alternativnih tehnoloških rešenja - tvrde predstavnici AINS-a.

Akademija smatra i da je sprovođenje projekta rizično jer je reka Jadar uzrok čestih i destruktivnih bujičnih poplava, zbog čega je “nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta zagađivača do toka Save, nizvodno do Šapca i Beograda. “Time bi se uspostavio stalan rizik po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije”, dodaje se u saopštenju.

Prema procenama AINS-a, za formiranje neophodnih deponija u dolini Jadra je potrebno uklanjanje 149 hektara šume, sa 26.000 kubika drvne mase.  

- Takođe, eventualnim probojem brane na Štavici, došlo bi do izlivanja više miliona tona hipertoksičnog otpada i katastrofalnog zagađenja vode i zemljišta.. Zapremina predviđenih deponija bila bi više miliona tona, sa hiljadama tona arsena, nikla, kadmijuma i olova - još piše u saopštenju.

Inženjeri napominju i da se Studija prostornog uticaja rudnika litijuma u Jadru uopšte nije bavila problematikom rizika od prirodnih radioaktivnih zračenja. Podsećaju da su ranija istraživanja da na području Cer – Iverak, koje se graniči ali i poklapa sa rudnim poljem jadarita sadrži izotop urana 238. 

- Ukoliko urana ima u jadaritu, u procesu tretmana koncentrovanom sumpornom kiselinom će se osloboditi i ugroziti zdravlje ljudi, faunu, floru, tlo i, što je posebno značajno, vodene sisteme i na taj način će se preneti na znatno šire okruženje - dodaje se u studiji koju je usvojio AINS.

Trajna degradacija zemljišta

Početne aktivnosti na formiranju rudnika, kako navodi AINS dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 hektara (ha), jer se predviđa uklanjanje šuma i šikara na 204 ha, poljoprivrednih površina na 317 ha, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 ha i voćnjaka na 4,2 ha. 

- Ovako masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta - dodaje se u saopštenju.

Prema njihovom mišljenju posebno zabrinjava što ta kompanija sprovodi Akcioni plan relokacije stanovništva u području planiranog rudnika i deponije koji “Rio Tinto sprovodi neometano”.

O projektu Jadar negativno se izjasnila i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) koja je pisala ministarstvu rudarstva i energetike tražeći njegovo preispitivanje.

Rio Tinto je do sada negirao da će njegov projekat eksploatacije litijuma u Srbiji imati negativne posledice na životnu sredinu, najavio velika ulaganja u ekologiju i obećao da će vodama u dolini Jadra upravljati po zakonu.

Agroinfo.rs/agronews.rs

AINS: 'Projekat Rio Tinto će izazvati trajne negativne posledice na životnu sredinu u Srbiji'