U Poljoprivrednom kombinatu Beograd kotao na biomasu vredan 160 hiljada evra, koji je inače zagrevao plastenik veličine jednog hektara postao je kolateralna šteta privatizacije tog preduzeća, doživevši sudbinu da nedavno bude isečen i bačen u staro gvožđe, navode mediji.

Prema rečima Dragoljuba Dakića, naučnog savetnika Instituta „Vinča“ u penziji, kotao u poslednje dve godine nije radio jer je u procesu privatizacije PKB-a pripao novom vlasniku većeg dela kombinata, kompaniji Al Dahra Srbija, dok je plastenik čijem je grejanju jedino i služio, ostao u delu PKB-a koji nije privatizovan, i pod ingerencijom je države.

-U takvim odnosima nije moglo da se nađe rešenje za rad kotla i snabdevanje gorivom. Posle dve godine nerada kotao je morao da se remontuje. Umesto toga kotao je isečen. Time je načinjena značajna šteta jer plastenik u kome se gaji rano povrće više ne može da radi kao što je zamišljeno, jer nema jeftinog grejanja. Najveća šteta je u tome što mladi istraživači koji su nastavili razvoj pomenute tehnologije mogu izgubiti entuzijazam i osnovu za dalji razvoj jer su izgubili eksperimentalnu i demonstracionu bazu za svoj rad. Kotao je svojevremeno bio zamišljen da bude eksploatacioni, eksperimentalni i demonstracioni- kaže Dakić.

Ko je izgradio kotao?

On dodaje da je pomenuti kotao startovao sa radom 2008. godine i da je izgrađen sredstvima ministarstava poljoprivrede i nauke.

-Kotao su, bez ikakvog profita, izgradile firme TIPO, UMBRA i Termocentar sa nadom da će izgradnja nekog budućeg kotla doneti željeni profit. Time su doprineli njegovom razvoju. Inače kotao je u potpunosti plod domaćeg razvoja čiji su nosioci bili Institut „Vinča“, Mašinski fakultet iz Beograda i njegov Inovacioni centar, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, Poljoprivreni fakultet iz Novog Sada i Institut za zemljište iz Beograda. Sličnu tehnologiju sagorevanja su pokušali da razviju Danci i Nemci ali bez uspeha. Tehničko rešenje kotla je patentirano i jedinstveno je u svetu. U okviru razvoja urađeno je nekoliko doktorskih radova i objavljeno više desetina radova u najpoznatijim domaćim i stranim stručnim časopisima. Svojevremeno su projekti u okviru kojih je kotao razvijan ocenjen kao ubedljivo najbolji projekti ministarstva nauke iz oblasti energetike pa i šire. Puštanje u rad kotla su obeležile mnoge novinske i TV kuće i to prikazale kao veliko dostignuće domaće nauke- objašnjava Dakić.

Zahvaljujući uspešnom radu tog kotla istraživači koji su ga razvili participirali su detaljnim elaboratom kod švajcarske vladine organizacije SECO za donatorska sredstva za izgradnju sličnog kogenerativnog postrojenja za proizvodnju toplotne i struje. Švajcarci su posle detaljne analize elaborata odobrili donaciju od oko 10 miliona evra.

-Tim sredstvima je trebalo da se izgradi novo postrojenje i da se izvrši energetska sanacija bolnice u Padinskoj skeli. Realizovano je samo oko pola sredstava i to za sanaciju bolnice dok postrojenje nikad nije izgrađeno- kaže Dakić.

Kontaktirana je i Al Dahra Srbija sa pitanjima zbog čega je ovaj uređaj isečen umesto da kroz poslovni aranžman države i te kompanije nastavi sa svojom funkcijom, međutim odgovor nije stigao.

Kako se nezvanično saznaje nadležni u državi, pod čijom je ingerencijom neprivatizovani deo PKB su pokušali da pregovaraju sa poslovodstvom Al Dahre Srbija, na čijem čelu je biznismen Vojin Lazarević, međutim nisu naišli na razumevanje novog vlasnika PKB-a.

Greške u koracima

Ono što ostaje kao enigma je kako su nadležni u Vladi Srbije prilikom prodaje PKB-a dozvolili da kotao pripadne novom vlasniku a plastenik koji taj kotao greje ostane u posedu države. Takođe, kako je zgrada u kojoj je kotao smešten i dalje u vlasništvu države dok je taj pogon i pored toga pripao Al Dahri, predstavlja pravu papirološku misteriju i potpunu nelogičnost.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da je sudbina kotla koji je zagrevao plastenik samo jedna od posledica pogrešne odluke o prodaji PKB-a.

-Imao sam priliku da prisustvujem otvaranju tog pogona. Umesto da je kupljen kotao iz inostranstva proizvela su ga naša preduzeća. Velika je šteta što je pogon koji je proizvela domaća pamet uništen kao i što plastenik koji je opsluživao neće više imati jeftino grejanje- kaže Prostran.

Prema njegovim rečima, uništenje kotla pokazuje da poljoprivredna proizvodnja, sa izuzetkom stočarske, u principu ne zanima Al Dahru Srbija i da je razlog kupovine PKB-a zemljište koje može da postane veoma skupoceno u slučaju da dobije status građevinskog.

(Glas javnosti/Danas/Nova)

AL DAHRA UNIŠTILA POSTROJENJE NA BIOMASU VREDNO 16O HILJADA EVRA: Ko je dozvolio raspodelu PKB-a u kojoj se ne zna šta je čije?