Momordika, bamija, kivano, čičoka, sibirski limun ili godži bobica, iako možda na prvi pogled ne izgleda tako, sve ovo su biljke koje u Srbiji imaju svoje proizvođače.Ipak, plasman ovih biljaka, u većini slučajeva, donosi ili nikakvu, ili veoma malu ekonomsku dobit. Njihovi proizvođači uprkos tome, ne odustaju

Od gajenja čičoka i bamija može da se napravi lep posao, ali potreban mi je neki sponzor da bi se više ušlo na tržište. Sada neko povremeno čuje za moje proizvode, i prodajem ih, ali to sve nije dovoljno. Trenutno ne mogu da pokrijem ni sve troškove, a ne da zaradim neku prosečnu platu, ali gajim ih jer pomažu ljudima“, priča Momčilo Ćalić. On je prve čičoke zasadio zato što mu je tata bio bolestan, ima je nizak hemoglobin, i svakodnevnim korišćenjem ove biljke je i ozdravio.

Bamija je jednogodišnja biljka iz porodice sleza i nešto komplikovanija za gajenje. Ćalić od nje pravi turšiju, sapun, gel, kafu…

”Mislim da bi bilo potrebno između 10.000 i 15.000 evra ulaganja da se malo ozbiljnije uđe na tržište. Da se uloži u marketing, usavrši i proširi proizvodnja. I ja se nadam da će se neko pojaviti i videti u ovome priliku za dobar biznis“, smatra Momčilo Ćalić.

Teglu turšije od bamija prodaje za 700 dinara,100 grama kafe od ove biljke je 200 dinara, sapun koji se koristi za seboreju i perut 400 dinara, a gel 300 dinara. Početno ulaganje bilo je oko 2.500 evra

Jedna poljoprivreda emisija o uzgoju godži bobica, i roditeljska podrška bili su dovoljni Nikoli Bašiću iz Male Bosne, kod Subotice da se upusti u gajenje ove biljke. U maju 2013. godine zasadio je 231 sadnicu godži bobica, i bio jedan od prvih koji je počeo da gaji ovu biljku. Sedam godina kasnije to mu i dalje nije primarni posao, a kako kaže, ne može se reći ni da mu je hobi jer oko ove biljke ima mnogo posla. Da bi se nabrao kilogram ove biljke potrebno je između sat ipo i dva sata posla.

”Na početku ovog posla trebalo je opremiti parcelu, srediti navodnjavanje, stubove, ogradu, kupiti sadnice. Početno ulaganje bilo je oko 2.500 evra. Nešto malo sam istraživao pre nego što sam zasadnio plantažu, ali tada nije ni bilo puno informacija o ovoj biljci. Mislio sam da ako budemo radili kvalitetno, naći će se i tržište“, priča Nikola Bašić. Danas sok od godži bobica kupuju roditelji za svoju decu koja imaju problem sa rastom, oni koji žele da poboljšaju imunutet, dijabetičari, ljudi koji imaju asmu, alergiju na ambroziju, anemiju…Na pitanje da li je zadovoljan kako je tržište prihvatilo sok od ove biljke, odgovara da su njegova lekovita svojstva očigledna, i da se reklama „od usta do usta“ širi polako. Promena klime je uticala da neke „egzotične“ biljke dobiju svoj prostor u našim voćnjacima. Stručnjaci tvrda da se uvođenje novih biljnih vrsta oduvek dešavalo, i to iz raznih razloga. Neki su u tome videli mogućnost dobre zarade, novom pokretu u ratarstvu doprinele su i priče o lekovitim svojstvima pojedinih biljaka,dok je kod nekih prosto želja za pomodarstvom prevladala nad ekonomskom računicom. Skoro svima je zajedničko da veoma mali broj njih pređe iz amaterskog u profesionalno bavljenje retkim biljkama. Kada se, na primer, govori o voćarstvu, promena klime je uticala da neke „egzotične“ biljke dobiju svoj prostor u našim voćnjacima.

agronews

Bamija traži sponzora