”Нема ко више да музе краве. Да му дате 70.000 динара месечно, не можете да нађете човека”. Ова недавна изјава министра пољопривреде Бранислава Недимовића изазвала је лавину коментара.

Према оцени власника пољопривредних газдинстава, такав посао не може да се одржи на тржишту рада само захваљујући доброј заради јер, како тврде зналци, треба крави опрати виме, закачити апарат за мужу, водити рачуна о хигијени, што већини није примамљив опис радног места.
Мита Плавшић, власник газдинства ”Плавшић” из Бачке Паланке, који на својој фарми од укупно 360 грла има 180 крава за мужу, признаје да у послу којим се већ две деценије бави без робота нема будућности. ”Такав посао људи неће да раде, јер немају времена ни за шта друго. Ту више није реч о парама, него о самом послу који је прљав и тежак. Код мене они који то раде имају између 60 и 70 година. Иако на фарми имамо опрему и измузиште и све остало – џабе, када неће имати ко да стоји на том измузишту”, открива Плавшић подсећајући да, иако његови радници зараде од 50.000 до 70.000 месечно.

”Будућност је у роботици, потребни су нам роботи који ће сами да перу и све остало да раде”, уверава овај власник фарме, додајући да ће у земљи да остану само газдинства која имају роботе да обављају такве послове, а тек је пет до десет одсто таквих фарми у Србији.

И у Институту за сточарство сматрају да држава треба што више да помогне субвенцијама за куповину нове опреме, да би сваки одгајивач, уколико нема довољно радне снаге, могао да купи опрему и музне јединице за машинску мужу, пошто је све мање оних који тај посао хоће да раде.

”Министарство треба да олакша функционисање тих малих пољопривредних газдинстава, набавку музних јединица, јер у Србији ипак превладава ручна мужа. Постоје мала газдинства са једном, две, три краве. Проблем је што је углавном реч о старачким домаћинствима, у којима краве музу старије жене“, истиче Чедомир Радовић, директор Института за сточарство.

Да је проблем не само у недостатку радника, већ и у неповерењу грађана да у Србији нешто може да буде боље на дужи временски период, сматра Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.

”Проблем је што држава никада није предузимала велике мере за останак на селу, није уводила по селима воду и канализацију, обезбеђивала садржаје који би могли људе да задрже на селу и усмере ка фармама. Сточарство је замрло, људи више немају тај осећај нити смисао за такве послове”, уверена је Савићева.

Без робота у млечном говедарству нема будућности