Ako tržište ratarskih kultura posmatramo iz letošnje perspektive slobodno se može reći da je ovo dobra godina za poljoprivrednike kada je o cenama pšenice, soje, suncokreta i kukuruza reč.

Danas je, prema informacijama koje je Agrosmart dobio od velikih otkupljivača, kukuruz plaćan 19,5 dinara, soja 46 dinara, a pšenica 21-22 dinara kilogram.

Podsetimo, kukuruz je, bez PDV-a, sredinom septembra koštao 15 dinara, soja je na početku trgovanja bila 39 i 40 dinara pa se pela ka 43… Pšenicom se na samom početku žetve trgovalo po 17,5 dinara.

Kako će se dalje odvijati trgovina teško je prognozirati, ali je oktobarski priličan rast cena za mnoge bio iznenađenje i ne vide da bi one i dalje mogle tom brzinom ići naviše. Uglavnom, najgore su u ovoj tržišnoj igri prošli trgovci koji su robu prodavali terminski jer nisu pogodili kretanja, a na kraju, može se reći, da najzadovoljniji mogu biti ratari.

-Ova proizvodna godina se može okarakterisati kao dobra proizvodna godina. Možda ne onakva kakva su bila očekivanja pre na primer dva meseca, s obzirom na to da smo imali dug period bez padavina. S druge strane imamo situaciju da je tržište bilo blagonaklono prema našim poljoprivrednicima s obzirom da su cene robe svih sektora primarnog agrara berzanskih roba iznad nivoa nego što su bile recimo pre godinu dana. I to je glavni indikator na osnovu kog bismo mogli da zaključimo da bi cela ekonomska 2020/21 godina bila bolja od prethodne, što se tiče tržišta odnosno cena, kaže za Agrosmart agrarni analitičar Žarko Galetin.

On napominje da se nalazimo u periodu u kom iz aspekta svetskih regionalnih, pa i domaćih  tržišta imamo veoma značajne promene u ponašanju tražišnih učesnika. Te promene su usledile kao posledica korona krize. Jer se percepcija pre svega tražnje promenila. Tako, veliki svetski potrošači žitarica kao što su Kina, Indija jednostavno povećavaju nivo zaliha upravo u strahu od toga da neće zadovoljiti domaće potrebe. Ta potreba stvorila je pritisak od strane tražnje.

-Ove nove okolnosti su upravo dovelo do takvog neuobičajenog ponašanja potražnje, a i ponude. Imate velike proizvođače žitarica i uljarica koji takođe menjaju svoju politiku domaćih rezervi i domaćih zaliha. Na primer, Evropska unija – Evropska komisija je jednostavno donela preporuku da zemlje ove zajednice pojačaju nivo svojih zaliha. Tako da tu je došlo do velikog komešanja i do velikih turbulencija na svetskom tržištu – komentariše Galetin.

Po njemu, u svakom slučaju te turbulencije mogle su samo da proizvedu takav efekat da se poveća tražnja što konsekventno dovodi do povećanje cena. U tom kontekstu posmatrano on ocenjuje da bi ova godina trebalo da bude bolje godina od prethodne ekonomske godine.

Izvor:agrosmart.net

Cene rastu: Kukuruz 19,5 dinara, soja 46, pšenica 22