Istraživanja pokazuju da se već 30 do 40 odsto domaćih poljoprivrednika u proizvodnji oslanja na neki vid digitalne tehnologije. Ono što ohrabruje jeste činjenica da je među njima velik broj proizvođača srednje veličine koji razumeju da im nove tehnologije mogu omogućiti da sa manje ulaganja dobiju veće prinose

Pionir digitalne poljoprivrede Srbije, Institut BioSens u Novom Sadu, nalazi se na pola puta do završetka naučnog projekta Antares, za koji je novosadski Institut dobio 28 miliona evra, polovinu od Evropske unije, a ostatak iznosa obezbedila je Srbija iz kredita Evropske investicione banke.

Ideja projekta je da se podstakne ekonomski razvoj naše zemlje razvojem vrhunske nauke i njenom primenom, i to na dva načina: da se rezultati iz nauke direktno prenesu u sektor poljoprivrede i ona osnaži digitalnim alatima, kao i da se IT sektor koji je kod nas već razvijen, unapredi akceleratorskim programima i motivisanjem mladih ljudi da prave svoje proizvode namenjene poljoprivredi.

Rukovodilac  projekta Antares, prof. dr Vesna Bengin sa Instituta BioSens, kaže da je ostalo još tri i po godine da projekat dug sedam godina bude završen. ”Zadovoljni smo do sada postignutim  rezultatima, ali taj uspeh delimo i sa našim poljoprivrednicima, koji su pokazali spremnost da krenu u primenu IT-a u poljoprivredi, svesni da se ova grana privrede ne može više raditi na tradicionalan način”, kaže profesorka Bengin.

Istraživanja pokazuju da se već 30 do 40 odsto domaćih poljoprivrednika u proizvodnji oslanja na neki vid digitalne tehnologije. Ono što ohrabruje jeste činjenica da je među njima velik broj proizvođača srednje veličine koji razumeju da im nove tehnologije mogu omogućiti da sa manje ulaganja dobiju veće prinose i da u svom radu imaju što manje rizika, sve češće prisutnog zbog klimatskih promena.

”Oni su naša pokretačka snaga, vide potrebe za ulaganjem i ulažu koliko mogu, ali je bitno i da država pomogne programom subvencija. Svaki segment proizvodnje od pripreme zemljišta, nege useva, đubrenja, navodnjavanja, žetve, transporta može se digitalizovati, ali nije neophodno digitalizvati sve. Značajno je podvući da se digitalne tehnologije ne primenjuju samo na ratarske useve, već da imaju široku primenu, praktično, u celom sektoru poljoprivrede. Razvili smo brojne prototipove senzora koji imaju primenu u voćarstvu, povrtarstvu, stočarstvu, vinogradima, staklenicima. Na primer, možemo pomoću senzora kontrolisati kvalitet mleka. Napravili smo i Plant-O-Metar, uređaj koji se koristi ručno ili montira na traktor i određuje zdravstveni status biljke, a samim tim i njene potrebe za prehranom”, navodi prof. dr Bengin.

Dnevnik

Digitalizacija već ušla u svako treće gazdinstvo