Zasad jabuka podigao je otac mladog voćara iz sela Blaznava kod Topole Vladimira Pantelića, a on je ostao na selu i nastavio tu proizvodnju. Savremeni zasadi uz primenu navodnjavanja i pokriveni protivgradnom mrežom doneli su Panteliću i više nego dobar prinos ove godine, ali ulaganja su bila jako velika.

- Jabuku gajim na oko osam hektara, imamo pokrivene zasade i uvedeno navodnjavanje tako da smo na taj način dve brige skinuli sa vrata, ne mislimo o gradu, a i sušna leta nam ne predstavljaju problem. Starost zasada je od pet do deset godina, a sortiment klasičan kao i u većini voćnjaka. Tu su sorte ajdared, greni smit, zlatni delišes, red čif, mada je uglavnom zastupljen greni smit, a postepeno smanjujemo površine pod ajdaredom - kaže Pantelić i dodaje da su njegovi zasadi po italijanskom sistemu.
 
Navodnjavanje neutralisalo sušno leto
 
Ovaj voćar ističe da je zbog navodnjavanja dobio kvalitetne plodove i da sušno leto nije ostavilo posledice. Međutim, troškovi proizvodnje su se uvećali, a cena jabuke još uvek ne može da opravda uloženo, piše portal Ekapija. - Navodnjavanje nam je mnogo olakšalo proizvodnju, dobili smo izuzetan kvalitet, a takođe nam je i mreža osigurala voćnjak i nema bojazni da će nas pokositi grad. Sve je to velika investicija i duplirani su troškovi u odnosu na ranije, tako da sada ne bih ponovo mogao da investiram kao tada - ističe Pantelić.
 
Tržište i cena svake godine su diskutabilni pa je proizvodnja jabuke postala rizična jer sama proizvodnja traži velika ulaganja, a zarada nije sigurna. Zbog toga je ovaj voćar samo prošle godine pretrpeo gubitak od preko 20.000 EUR.
 
- Jedne godine se traži jedna sorta, druge pak druga, rusko tržište uglavnom ajdared kupuje, dok je evropsko više zainteresovano za ostale sorte. Ove godine će svuda biti prinosi manji, jer su prolećni mrazevi i suša učinili svoje. Kod nas je kvalitet izuzetan zahvaljujući navodnjavanju, ali prinosi su svuda i do 30% manji - kaže sagovornik Agrokluba i dodaje da nešto ide za Rusiju, nešto za Evropu, i da je cena za kilogram trenutno oko 25 centi.
 
- Mi skladištimo jabuku, imamo hladnjaču kapaciteta 250 tona. Ne nadamo se nekoj velikoj ceni, očekujemo oko 40-50 centi. Sa ovakvim zasadima sa uloženim sredstvima, dnevnicama, ambalažama, skladištenjem, sve ispod 35 centi je nerealno održiva proizvodnja, da ne govorim o hemiji i zaštiti, a tu je i đubrenje - ističe Pantelić i naglašava da je prošle godine pretrpeo gubitke od preko 20.000 EUR jer je jabuku čuvao u hladnjači, a onda je počeo rat u Ukrajini i veće količine nisu otišle za inostrano tržište.

Jabuka gubi na značaju?
 
On naglašava da ako i ove godine bude slična situacija, biće prinuđen da smanjuje površine pod ovim voćem, jer sve više gubi na značaju. Na pitanje da li jabuka ima budućnost, ovaj voćar nije optimističan.
 
- Videćemo, za nekoliko godina će se znati da li ćemo imati jabuke u Srbiji ili ćemo jesti uveženu. Ako bude uvežene, jasno je da se naši zasadi gase i da ovo voće polako gubi na značaju.
 
Prema rečima agrarnog analitičara Branislava Gulana, jabuke se u Srbiji gaje na 25.134 hektara. Prosečna proizvodnja je bila 2017. godine 330.582 tone ii 4,5 tona po hektaru. Rekordna proizvodnja na tim površinama je bila 2021. godine kada smo imali čak 530.000 tona, od kojih 220.000 zadovoljava sopstvene potrebe. To je godina vrhunske proizvodnje kada se u obzir uzme broj stanovnika i površina pod zasadima.
 
Ova voćka pripada grupi veoma korisnih namirnica, jer je bogata vitaminima C, A, E, B1, B2, B6, beta karotenom, vlaknima, kalijumom, kalcijumom, fosforom, gvožđem i magnezijumom. U tom voću ima 85% do 90% vode. Jača imunološki sistem organizma, a ima uticaja i u borbi protiv virusa, bakterija, a štiti organizam i od prehlade. Kada je reč o proizvodnji u Srbiji, prosečni prinosi jabuka po hektaru su 10,7 tona.

ZNAČAJ JABUKE U POLJOPRIVREDI: Ima li jabuka budućnost u Srbiji?