Iz Privredne komore Srbije navode da je primetno povećanje otkupa domaćeg pasulja od 10 odsto u odnosu na 2018. godinu, dok je u odnosu na petogodišnji prosek otkup utrostučen. Taj podatak ohrabruje, jer ukazuje na to da kod kupaca vlada interesovanje za domaći rod i da se ovdašnji poljoprivrednici okreću povrtarstvu, gde pasulj može biti glavna proizvodnja

Mada je pasulj tradicionalna domaća hrana od davnina, još uvek nismo dostigli, a ni savladali proizvodnju da ga imamo dovoljno za ovdašnje potrebe. Jedemo pasulj iz Kirgizije, Kine, Poljske i Bugarske. Prošle godine iz tih zemalja kupili smo pasulja za 9,7 miliona evra.

Srbija godišnje proizvede prosečno 11.000 tona pasulja sa površine od 9.000 hektara i prinosom od 1,2 tone po hektaru, kažu podaci Privredne komore Srbije.

Doduše, i našeg pasulja, 67 tona, bilo je na inotržištu, u Ruskoj Federaciji, Sloveniji i CEFTA regionu.

PKS navodi za Dnevnik da je primetno povećanje otkupa od 10% u odnosu na 2018. godinu, dok je u odnosu na petogodišnji prosek otkup utrostučen. Taj podatak ohrabruje, jer ukazuje na to da kod kupaca vlada interesovanje za domaći rod i da se ovdašnji poljoprivrednici okreću povrtarstvu, gde pasulj može biti glavna proizvodnja.

Jedan od najvećih proizvođača u pokrajini, Siniša Arsić iz Siriga u opštini Temerin zadovoljan je prinosima i kvalitetom ovogodišnjeg roda. Arsić je dugogodišnji proizvođač pasulja, koji iz godine u godinu duplira površine pod tim povrćem, pa će tako i dogodine, kaže, umesto na sadašnjih 36 jutara pod sistemima za navodnjavanje, pasulj posejati na 70 jutara.

”Zahvaljujući mehanizaciji koju sam kupovao sopstvenim novcem i uz novčane podsticaje Pokrajine, za proizvodnju mi ne treba radna snaga, sve radim pomoću mašina i tako znatno uštedim ne plaćajući dnevnice sezonskim radnicima”, kaže Arsić, ali napominje, da uprkos tome, proizvodnja pasulja nije nimalo jeftina. Pogotovo su, dodaje, ulaganja bila velika ove godine: zbog kiša, trebalo je dosta novca za zaštitna sredstva da bi se rod sačuvao od bolesti i štetočina.

Dobra otkupna cena pasulja

Arsić kaže da pasulj ima dobru cenu, trenutno na malo kilogram pasulja sumporaša, košta od 300 do 330 dinara, dok za kanadsku sortu pasulja haribek navodi da još ne zna koliko će koštati ovo sezone. Ali napominje da je cena pasulja i na veliko dobra. ”Kako imam informacije, kilogram će biti oko 250 dinara”, navodi on.

Velike količine pasulja Arsić će delom plasirati u velike trgovinske lance za dvadesetak dana i prodati u izvoz.

Agroekonomisti kažu da je za proizvodnju pasulja najbitnije navodnjavanje i korišćenje sertifikovanog semena, i da bi, ako bi se ovdašnji povtari baš držali tih preporuka, pasulja moglo biti dva puta više na istim površnama.

Dobro bi bilo, kažu, kada bi država davala povrtarima namenske podsticaje baš za pasulj.

Izvor:dnevnik.rs

Domaći pasulj sve traženiji na tržištu!