Mala otkupna cena, izvoznički lobi i klimatske promene

Temperaturne oscilacije mogle bi nepovoljno da utiču i na ovogodišnji rod voća u Zapadnoj Srbiji. Međutim, mnogi voćari smatraju da je veći problem neregularnost u tržišnoj utakmici, zbog čega se oni koji žive od poljoprivrede prilagođavaju, kako bi im gazdinstvo opstalo.

Čupovići su ranije imali šest hektara voćnjaka, a najviše su se bavili uzgojem jabuka. Đorđe za RTS kaže da su zbog neisplativosti odustali od te proizvodnje, iako su bili lideri u požeškom kraju. Mali proizvođači nisu imali snage da se uhvate u koštac ni sa izvozničkim lobijem.

 Đorđe Čupović, voćar i povrtar iz Vranjana, kaže da ih je dosta omelo to što nema većeg izvoza u Rusiju, ali i neke mere što je država donela, tako da su smanjili površinu voćnjaka sa šest na dva, dva i po hektara.

"Povrtarstvo smo aktivirali mnogo više, ipak je kraći period od stizanja, od sadnje do prodaje i može lakše da se izvrši promena kulture, nego kod voća", rekao je Đorđe Čupović.

Prolećni sneg zabrinuo je proizvođače ranog voća, koje je počelo da cveta.

Prošlogodišnja niska otkupna cena malina destimulisala je mnoge voćare, pojedine i da potpuno odustanu od te proizvodnje. Zbog situacije u svetu prošle godine pala je potražnja za ovim luksuznim voćem i na svetskom tržištu.

"Postoje pozitivna kretanja na tržištu i to je ono što ohrabruje u ovom periodu. Znači, sigurno je da je deficit maline, ne samo u Srbiji, nego i u svetu. I to je ono što je svakako provereno i što ljudi trebaju da znaju. Vremenske prilike su loše uticale na zasade i ove godine se očekuje pad proizvodnje i u Srbiji i u drugim zemljama u svetu", kaže dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

Đorđe Stevanović ne odustaje od proizvodnje malina, ali kaže da se jedino isplati ako se radi porodično. On se opredelio za heritidž, a da bi se ostvario profit prinos mora biti veći od deset tona.

"Isplativa je proizvodnja, samo se malina mora da se radi svake godine. I kada se ne zarađuje ništa na malini i kad se zarađuje ekstra profit, mora se raditi na isti način. Jer ne može jedne godine da se ne radi, pa sledeće godine da ima prinos", kaže Đorđe Stevanović iz Požege.

Malina, ističe, mora da se radi svake godine i kad bi bila cena milion evra i kada bi bila jedan evro. "Mora da se radi na isti način da bi donela dugoročno za deset godina profit", rekao je Đorđe Stevandić.

Velike rashode voćari imaju i zbog visokih dnevnica za sezonske radnike, a prinuđeni su da angažuju mnoge i bez iskustva. Ali rodnost najviše zavisi od klimatskih uslova, tvrde proizvođači, a sve više je onih koji sami prerađuju voće u sokove, džemove i rakiju za domaće kupce.

Izazovi koji teraju srpske voćare da odustanu od proizvodnje