Ko bude imao soje dve tone po hektaru, biće srećan smatraju ratari pošto suša iz dana u dan umanjuje prinose uljarici, koja voli kišu.

U pripremama za setvu i kasnije, dok nisu krenule velike vrućine i suša, poljoprivrednici su imali velika očekivanja, imajući u vidu da je tokom zime kilogram soje bio rekordnih 85,5 dinara bez PDV-a.

– Obično smo nezadovoljni prinosima i cenama, ali nam je sada baš “gusto”, nema zrna u mahumana, pa ne očekujemo da ćemo imati prihod od soje. Ako bude oko dve tone po hektaru, bićemo prezadovoljni -kaže poljoprivrednik iz Kovina Jadran Anđelković. – Mnogi zemljoradnici ni ne obilaze svoje njive jer su im vrućine i suša izneverile očekivanja u pogledu težine roda i zarade, pa tačno ni ne znaju šta ih čeka u žetvi, koja će sigurno početi ranije, već početkom septembra.

Anđelković kaže da nova soja ne bi trebala da bude ispod 80 dinara sa PDV-om. I poljoprivrednik iz Kisača Vladimir Francista smatra isto da će soja imati lepu cenu , od 80 dinara nagore bez PDV-a.

2 tone po hektaru očekuje se soje u žetvi
– U mahunama treba da bude bar 70 do 80 zrna, a nema ni 20 – kazao je Francista, koji očekuje da će dobiti od 700 kilograma do tone po jutru. – kaže Francista. Zato što će rod soje biti slab, cena se neće u odnosu na sadašnju mnogo menjati. Može samo da bude veća i 90 dinara kilogram sa PDV-om.

Treba nam 450.000 tona
U Udruženju “Žita Srbije” smatraju da bi prosečan prinos seje po hektaru mogao da bude dve tone. Međutim, nisu sigurnu u tu proceni jer svakodnevne smene sunca i suše umanjuju prinose. Pre izvesnog vremena „Žita Srbije” prognozirala su prinos od 2,2 tone po hektaru. Pod sojom je ovoga proleće 250.00 hektara. U ekonomskoj godini 2020/ 21, koja je počela u septembru 2020. i završava se u avgustu 2021, soje smo imali 720.000 tone. Za domaće potrebe treba nam 450.000 tona.
Koliko bi soje moglo biti ove godine po hektaru stručnjaci se ne usuđuju da procenjuju. Uglavnom kažu da soja loše izgleda, pogotovo što su se pojavile grinje kao posledica suše i toplote, pa nema njive gde štetočine nema. – Ratari se preparatima bore, ali šta vredi, kada je grinja zahvatila skoro sav usev – kaže diplomirani inženjer poljoprivrede Aleksandar Pavlović iz Poljoprivredne stručne službe “Novi Sad”.

Dodaje da na pojedinim parcelama ima zrna u mahunama, ali se listovi suše i opadaju .Dobro bi bilo, navodi, da bar tokom noći temepratura bude niža, kada je već dnevna visoka.

Agroinfo.rs/epoljomagazin.com

Ko bude imao soje dve tone po hektaru, biće srećan