Prema podacima Državne revizorske institucije, u Srbiji se najčešće falsifikuju med, kafa, sok, čokolada, rakija, crni hleb i sir, a s obzirom na to da su to osnovne životne namirnice koje se svakodnevno koriste, ova institucija je predložila usvajanje termina "prevare sa hranom" i usklađivanje sa postojećim zakonskim okvirom o zaštiti potrošača.

Takođe, kako se navodi u ovom tekstu, u prethodnom periodu utvrđeno je i "lažno predstavljanje" hrane i dovođenje potrošača u zabludu u pogledu svojstava, sastava ili namene proizvoda, a najčešće pripisivanje "lekovitih dejstava i tretiranja bolesti" hrani.

- Prevara u vezi sa hranom, kako je najčešće definisano u stručnoj literaturi u oblasti bezbednosti hrane, predstavlja krivotvorenje, namernu zamenu ili dodavanje supstance u proizvod, u svrhu povećanja očigledne vrednosti proizvoda ili smanjenja troškova njegove proizvodnje radi sticanja ekonomske koristi, objasnili su za "Blic Biznis" iz Državne revizorske institucije po ovlašćenju predsednika i generalnog državnog revizora dr Duška Pejovića.
Takođe su istakli da se sa ovim izazovom suočavaju i nadležni organi u mnogim svetskim zemljama, a ne samo u Srbiji, ali da kod nas regulativa nije dovoljno precizirana kada je reč o prevarama sa hranom.

- U skladu sa podelom nadležnosti propisanom Zakonom o bezbednosti hrane, službene kontrole u oblasti bezbednosti hrane sprovode Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja, preko nadležnih inspekcija. Međutim, postupanje nadležnih organa po ovom pitanju nije u potpunosti ujednačeno i o njima javnost nije u dovoljnoj meri obaveštena, jer u zakonskoj regulativi nije precizno definisan pojam "prevare u vezi sa hranom", kao ni obaveza pravovremenog obaveštavanja javnosti - objašnjavaju.

Republika Srbija je jedna od zemalja članica međunarodne Mreže za prijavljivanje prevara u vezi sa hranom, dodaju i da uvidom u obaveštenja koja su javno dostupna na portalu Sistema brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje, DRI zaključuje da Republika Srbija, odnosno kontakt tačke nisu izdale nijedno obaveštenje o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, a drugi vid obaveštavanja javnosti nije uspostavljen.

- Preporuka koju je Državna revizorska institucija dala odgovornim licima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je da u okviru zakonske regulative u oblasti bezbednosti hrane, predlože uvođenje termina "prevara u vezi sa hranom", kao i obavezu obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom.

Kako prepoznati lažni proizvod?

Kako kažu u DRI, nadzor nad primenom odredaba Zakona o bezbednosti hrane i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Ministarstvo zdravlja. Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede vrši preko veterinarskih inspektora, fitosanitarnih inspektora i poljoprivrednih inspektora, a Ministarstvo zdravlja preko sanitarnih inspektora.

- Prevare u vezi sa hranom su osmišljene od strane aktera da izbegnu otkrivanje i prevaziđu uspostavljene sisteme bezbednosti hrane i metode ispitivanja kvaliteta, te se često primenjuju raznovrsne i sofisticirane aktivnosti. Višestruka složenost prevara u vezi sa hranom otežava nadležnim organima da iskorene ovaj problem - objasnili su naši sagovornici.

Najzastupljenije "prevare u vezi sa hranom"

 · zamena (potpuna ili delimična) kvalitetnijeg (skupljeg) sastojka, onim manjeg kvaliteta (jeftinijim),
· razblaživanje (postupak mešanja tečnog sastojka sa tečnostima niže vrednosti), 

· prikrivanje (proces prikrivanja niskog kvaliteta sastojaka ili gotovog proizvoda),
· neodobrena poboljšanja (proces dodavanja neodobrenih ili neprijavljenih dodataka proizvodima radi poboljšanja njihovog kvaliteta),
· neadekvatno deklarisanje (postoji više vrsta ovog tipa falsifikovanja, najčešće se odnosi na neadekvatno predstavljanje proizvodnog procesa, zemlje porekla ili količine osnovnih sastojaka),
· siva zona (prodaja viška neprijavljenog proizvoda) i
· falsifikovanje (proces kopiranja brenda, pakovanja, recepata, načina prerade).

Sastav proizvoda mora da bude maksimalno transparentan da bi se sprečila opasnost po zdravlje zbog konzumacije neadekvatnih proizvoda. Smatra se da oko 600 miliona ljudi u svetu godišnje oboli od bolesti koje se prenose putem hrane.

- Zakonom o bezbednosti hrane, radi obezbeđenja najvišeg nivoa zaštite interesa potrošača, predviđeno je da su subjekti u poslovanju hranom dužni da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda, na način koji neće da dovede potrošača u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Takođe, propisano je da označavanje, deklarisanje, oglašavanje i izlaganje hrane, uključujući i njen oblik, izgled i ambalažu, materijale za izradu ambalaže, način na koji se aranžiraju i izlažu, kao i informacije o hrani koje su dostupne potrošaču, ne smeju dovoditi potrošača u zabludu - objasnili su iz DRI.

Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, predviđena je praksa poštenog informisanja, koja predviđa da se pružanje informacija o hrani vrši na način kojim se ne obmanjuje krajnji potrošač.

Zaključuju da uvođenjem termina "prevara u vezi sa hranom" i obavezom obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, u skladu sa datom preporukom, očekuje se uspostavljanje efikasnijeg mehanizma zaštite i pravovremenog obaveštavanja potrošača.

Agroinfo.rs//E05S 

Koje namirnice se najčešće falsifikuju u Srbiji?