Više od polovine poljoprivrednih proizvoda koje Srbija izvozi odlazi u zemlje Evropske unije. Izvoz se utrostručio u poslednjoj deceniji, te je evropsko tržište sve značajnije za domaće poljoprivrednike.

Kako bi održali korak sa zahtevima potrošača, koji žele zdravu hranu – domaćim i stranima – srpski uzgajivači moraju da drže korak sa standardima EU o zdravlju životinja.

Svinjsko meso je u našem društvu ubedljivo najzastupljenije u ishrani, a čak 18.000 tona mesa dobijeno je samo u decembru 2020. Brojke Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je maj mesec kada se najmanje proizvodi svijnsko meso. Primera radi 2020. je u tom periodu dobijeno 12.000 tona, što je i dalje mnogo više od proizvodnje govedine.

Stoga, uzgajivači svinja, kako bi na tržište plasirali kvalitetno meso i zdrave mesne proizvode, moraju da brinu o dobrobiti životinja. Jedan od takvih projekta, „Jačanje sistema zdravlja i dobrobiti životinja“, aktivan je u Srbiji nešto više od dve godine, a finansira ga EU.

– Cilj projekta je da srpsku poljoprivredu uskladi sa standardima Evropske unije. Pomoći ćemo u razvoju strategije za zdravlje životinja i u razvoju zakona o zdravlju životinja, koji će pomoći unapređenju standarda za zdravlje i dobrobit celokupnog agroprehrambenog lanca. Takođe ćemo pomoći u razvoju programa praćenja bolesti životinja, planova vanrednih situacija za bolesti, smernica za biosigurnost za različite vrste životinja, kao i planovima upravljanja katastrofama za životinje – objasnio je Petras Mačiulsis, vođa projekta i ključni stručnjak za zdravlje životinja.

Antonio Di Nardo, ključni stručnjak za dobrobit životinja, uposlen na istom projektu, kaže:

– Dobrobit životinja je blagostanje životinja. Sprečavanje nepotrebne patnje životinja i obezbeđivanje najboljih mogućih uslova jesu dva osnovna koncepta na kojima se zasniva dobrobit životinja.

Ovakvi projekti imaju direktnog uticaja na domaću poljoprivredu. To mišljenje deli i Vladislav Stanaćev, upravnik farme svinja „Knez agrar“ kod Inđije.

– Očekujemo veću konkurentnost na tržištu i povećanje izvoza, što će uticati na bolje poslovanje farme. Primenom ovih standarda povećaće se kvalitet hrane, što je nama proizvođačima, a i potrošačima, od izuzetne važnosti.

Izvoz bez carine

Srpski proizvođači oslobođeni plaćanja carina na izvoz robe u EU od 2000. godine. Režim koji je EU jednostrano odobrila Srbiji 2000. godine predstavljao je najobimniji sistem trgovinskih povlastica koji je EU ikada odobrila nekoj zemlji ili grupi zemalja.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

Agroinfo.rs/blic

Koliko srpski prozvođači poštuju standarde EU o uzgajanju životinja?