Od početka pandemije virusa korona jedna od glavnih tema stručnjaka postala je jačanje imuniteta hranom. Zdrava ishrana tako je veoma dobila na značaju, koji joj, istina, nije ni ranije osporavan, ali sada se upravo u tom sektoru uviđa i veliki privredni potencijal.

Od početka pandemije virusa korona jedna od glavnih tema stručnjaka postala je jačanje imuniteta hranom. Zdrava ishrana tako je veoma dobila na značaju, koji joj, istina, nije ni ranije osporavan, ali sada se upravo u tom sektoru uviđa i veliki privredni potencijal.

Povećala se tražnja za zdravim, lokalnim proizvodima, odnosno funkcionalnom hranom kako se naziva ona koja ima povoljan uticaj na zdravlje ljudi mimo uobičajenih prehrambenih funkcija. Tu su priliku uvideli i domaći proizvođači, pa se tako okrenuli većem promovisanju svojih proizvoda.

"Ljudi masovno beže iz gradova u potrazi, ne samo za čistim vazduhom, već i za zdravom hranom. Hoće da budu sigurni da je sve zdravo i bezbedno", priča nam Dragana Simović, iz Domaćinstva Simović koje se nalazi u selu Vranjani, kod Požege.

Dosta se traže, kako ističe, divlja borovnica, kupina, drenjina, kleka kao i njihove prerađevine. Traže se, kako kaže, i čajevi, ali i dobar med. Sve što predstavlja "čisto zdravlje".

"Dosta ljudi želi da poseti i samo domaćinstvo u kome se nešto sprema i da sami uberu iz bašte", objašnjava naša sagovornica i dodaje da se sada očekuje i velika potražnja za domaćom zimnicom.

Prema tvrdnjama stručnjaka, funkcionalna hrana prodaje se po višim cenama i ima veću maržu od konvencionalne hrane. Podaci Svetske banke pokazuju, recimo, da su maloprodajne cene obično 30 do 500 odsto iznad uporedive konvencionalne hrane.

Prema podacima Evrostata za 2018. domaćinstvo u Evropskoj uniji prosečno potroši 12,1 odsto svog proračuna na hranu i piće, a sada će taj iznos biti mnogo više, smatraju poznavaoci tržišta.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da Srbija godinama pokušava da isprati trendove u razvoju organske proizvodnje, ali da je potrebno mnogo više afirmisati ovaj princip proizvodnje. Zasadi pod organskom proizvodnjom rastu iz godine u godinu, ali potencijali su veliki.

"Srbija je još uvek na nekih 16.000 hektara ukupne organske proizvodnje, od 3,5 miliona hektara, što je jako mali procenat. Podržavam taj novi pravac, mada treba istaći da to nije ništa novo u odnosu na tradicionalnu proizvodnju, osim što se sada modernije zove", kaže Prostran.

Neke od razloga koje on navodi, zbog kojih ovaj vid proizvodnje nije omasovljen, jesu niski prinosi po tom principu rada, ali i kupovna moć građana.

"Cena proizvoda po principima organske proizvodnje je od 2,5 do tri puta viša nego konvencionalne. Kupovna moć je takva da je to teško podneti, a u Srbiji se potrošači uglavnom opredelju prema cenama. Dobro je da je u ovom periodu povećana proizvodnja kao neka potreba aktivnosti ljudi koji su došli na selo da se izoluju, a možda to poprimi i jedan širi talas", zaključuje naš sagovornik.

Evropsko tržište zdrave hrane vredi 30 milijardi dolara
Funkcionalna hrana pojavila se na svetskom tržištu 1980-ih. Najveće tržište su Sjedinjene Amričke Države. Prema istraživanjima, vrednost funkcionalnog tržišta hrane bila je 161,49 milijardi dolara u 2018. godini sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 7,9 procenata.

Procenjuje se da bi funkcionalno tržište hrane do 2025. moglo da vredi 275,77 milijardi dolara. Vrednost evropskog tržišta funkcionalne hrane je oko 30 milijardi dolara.

Izvor: blic.rs

Kako je korona uticala na našu ISHRANU i napravila bum na tržištu ZDRAVE HRANE