Kupci traže garancije porekla srpske maline

Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Prvi efekti afere sa prepakivanjem malina u Čileu već se osećaju na svim tržištima glavnih svetskih proizvođača ovog voća, pa i u Srbiji

Samo desetak dana otkako je Rojters objavio da je firma iz Čilea nekoliko godina prodavala u Kanadi jeftine kineske maline obeležene kao ”čileanske organske”, većina izvoznika od proizvođača sada traži veće garancije porekla robe. Na ovaj način i izvoznici i kupci štite se od prepakivanja robe koje je uzelo maha na svim svetskim tržištima kada je reč o malinama. 

Ovaj uslov sve češće postavljaju i kupci iz EU, koji posle skandala u Čileu obazrivije pristupaju kupovini malina na drugim tržištima. Na tome insistiraju i sanitarne vlasti koje detaljnije kontrolišu isporuke.

– Od svih u lancu trgovine traži se dokaz da je roba poreklom iz Srbije. To se potvrđuje ”fud frod” protokolom. Oprezniji su i izvoznici i kupci – kaže dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih stručnjaka za malinarstvo.

Prema njegovim rečima, ovo je pomak nabolje i dobra vest za domaće proizvođače i naš sektor malinarstva uopšte. Kupci, dodaje, žele garanciju da je ovo voće proizvedeno u Srbiji i nije mešano sa ukrajinskim, poljskim, kineskim i pod tim uslovom nisu nikada pravili pitanje oko cene. To se dokazuje sertifikatom o usaglašenosti kao i garantnim listom da je malina sto odsto proizvedena u našoj zemlji. Taj dokument pruža dodatnu potvrdu ali i povlači krivičnu odgovornost u slučaju da se ustanovi da roba nije poreklom iz zemlje proizvođača.

Leposavić podseća da je pojava norovirusa u nekim gradovima Kanade 2017. i 2018. bila inicijalna kapisla za otkrivanje afera sa prepakivanjem maline u Čileu.

– Uzrok je bila konzumacija kineske maline čiji je uvoz zaustavljen. Ali, naknadno je otkriveno da je ona nastavila da se prodaje posredstvom čileanske firme koja ju je prepakivala i prodavala u Kanadi kao svoju – naglašava Leposavić i dodaje da je ta pojava riskantna jer smo i mi svojevremeno na evropskom tržištu imali problema sa norovirusom koji je potvrđen u isporukama iz Srbije.

Kao neke od mera za ispravku grešaka iz prošlosti u malinarstvu Srbije, Leposavić navodi popis stvarnog stanja površina i funkcionalnosti postojećih zasada, analizu zastupljenosti sorata i opravdanosti njihovog gajenja, i više od svega, potrebu većeg prisustva struke na terenu.

Izvor:agronews.rs

Kupci traže garancije porekla srpske maline

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Sastanci između proizvođača jagodičastog voća i hladnjačara bi mogli doneti pomake, ali samo ako se u rešavanje problema uključe zadruge, koje bi služile kao most između dve strane, ali i kao ključni faktor u podsticanju malinara da sami investiraju u hladnjače – izjavio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović ocenio je danas da će, zbog velikih vrućina, rod voća u Srbiji ove godine biti manji pet do osam odsto u odnosu na 2023. godinu. Keserović je rekao da, ako Srbija u proseku proizvede oko 1,45 miliona tona voća, da će ove godine prinos biti između 1,22 i 1,25 miliona tona.

Voćari koji imaju borovnicu zadovoljni su ovogodišnjom prosečnom sezonom u pogledu prinosa, ali ne i trenutno cenom od 3,8 EUR po kilogramu.

Proizvođači borovnica i suvih šljiva u Srbiji zadovoljni su mogućnošću da to voće izvoze u Kinu bez carine, nakon stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom zemljom.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета