Nakon poskupljenja ulja u našoj zemlji, poskupelo je i brašno, a cene za kilogram se kreću od 68 do 79 dinara.

Liata namirnica koje poskupljuju na domaćem tržištu je sve duža, a nakon ulja čija cena ide i do 200 dinara ili više, poskupelo je i brašno.

Ovo je posledica ubrzanog poskupljenja žita, a prema najnovijim podacima, tokom protekle nedelje dostiglo je svoj cenovni maksimum u ovoj ekonomskoj godini. Kupci su na berzi kilogram plaćali 28,5 dinara (bez PDV-a) što je najviša postignuta cena od početka žetve. Produktna berza iz Novog Sada objavila je da je ovako visok cenovni nivo poslednji put zabeležen u avgustu 2012. Slaba ponuda u protekle tri nedelje, dovela je do velike potražnje za ovom žitaricom.

Zdravko Šajatović, direktor udruženja „Žitounija”, kazao je da su proizvođači zbog drastičnog poskupljenja pšenice bili prinuđeni da formiraju ovakve cene u maloprodaji. On je naglasio da pakovanja od kilogram iz maloprodaje u ukupnoj proizvodnji brašna učestvuju oko osam odsto.

– I cena brašna u pakovanjima od 25 kilograma koje kupuju pekare, i koje se najviše izvozi, malo pomalo ide na gore, ali ne prati u paritetu pšenicu. Još imamo previše mlinova tako da konkurišu jedni drugima. Mlinari su u teškoj situaciji – napomenuo je on.

Naveo je da se žito juče na berzi prodavalo po ceni od 29 dinara za kilogram, što je je skoro isto kao 2012. godine ali onda je bila velika suša, a ove je nema u toj meri. U julu je cena pšenice bila 20 dinara, što je poskupljenje do danas više od 40 odsto.

Šajatović je rekao da je teško predvideti šta će se dalje dešavati s cenom brašna. Većina mlinara sada kupuje sirovinu jednom nedeljno ili mesečno i nabavili su je manje nego ikada. Imaju problema, ponuda je slaba, jer proizvođači čuvaju pšenicu očekujući još veću cenu. To je sada pravo berzansko trgovanje i nosi svoje rizike.

– Ako pogledate 2012. onda je cena brašna bila 38 do 39 dinara po kilogramu, a sada je i dalje 34 dinara na veliko. Još nije dostigla maksimum, očekujem da će cena brašna još ići gore za nekoliko dinara – kazao je direktor „Žitounije”.

Ovakva situacija na tržištu žitarica ali i u maloprodaji lančano će pogoditi i industrije koje se oslanjaju na te sirovine, pre svega pekarstvo.

– Pekare više brinu cene energenata nego brašna. Sve u svemu inflacija radi svoje napomenuo je on.

Poskupljenje namirnica je globalni trend. Organizacija za hranu i poljoprivredu nedavno je objavila da je hrana u septembru bila 32 procenta skuplja u odnosu na godinu dana ranije. Razlozi koji se navode jesu kovid, veća tražnja i skuplji prevoz.

Agroinfo.rs/politika.rs

LISTA SVE DUŽA: Nakon ulja i mesa, poskupelo i brašno