Иако може бити тешко за узгој, дрво манга може направити занимљив примерак за велики лонац на палуби или тераси или за унутрашњу употребу. У правим условима, биљка формира густу надстрешницу дугих дугуљастих зелених листова и награђује вас цвећем у децембру до марта и плодом три до пет месеци касније.

Узорци засађени у башти имају већу вероватноћу да уроде на плодове, али чак и манго са патуљастим мрљама може донети плод ако добије довољно светлости.

Дрво манга можете покренути тако што ћете посадити семе плода, али ако желите да дрво уроди плодом, уместо њега купите цепкану биљку. Воће манга које купите у продавници је вероватно хибрид, тако да биљка узгојена из његовог семена неће расти „истински“ и вероватно ће бити стерилна (не може да уроди плодом). На располагању је много патуљастих сорти манга који ће произвести биљку управљиве величине, а не пејзажне верзије која често може достићи 60 до 100 стопа.

Међутим, будите упозорени да је тешко одржати собну биљку манга дуже од неколико година и никад неће бити довољно зрела да би уродила плодом. Дрвећа манга у спољној башти или у саксији на палуби или тријему обично иду нешто боље.

Како узгајати биљку манга
Вашем манго дрвету ће требати пуно светлости и топлине да би га одржали срећним. Ова биљка врло лоше реагује на температуре испод око 40 степени Ф и избациће плод ако буде превише хладно. У затвореном простору може бити тешко обезбедити биљци довољно светлости да успева.

Чак ће и патуљаста стабла манга нарасти прилично високо, тако да ћете морати да то узмете у обзир при одабиру локације за то. Патуљасти мангос се најчешће узгаја у великим саксијама, било у затвореном простору, или на палуби или у тријему, у контејнеру са добром дренажом испуњеном лабавим, богатим, добро дренирајућим земљиштем за посуђе. Не очекујте да ће ваше дрво манга процветати све док не напуни четири године или више. Другу годину можете пустити да положи плод, али будите сигурни да ставите биљку тако да ће имати довољно подршке како се плод развија.

Светлост
Саднице манга траже јаку светлост, али не и директну сунчеву светлост. Једном када биљка почне да расте, дајте јој што је више могуће светлости, укључујући и кретање напољу, ако јој је потребно најмање шест сати сунца дневно и пожељно осам до 10 сати. Најбоље је ако га можете смјестити у подручје окренуто према југу. Зими бисте можда требали да обезбедите растућу светлост.

Тло
Богато тло на бази тресета са одличном дренажом је корисно. Ако садите манго у башту, водите рачуна да се налази у земљи која се може благо осушити између залијевања.

Вода
Заливајте редовно, неколико пута недељно по сувом времену, али не остављајте биљку да седне са „мокрим ногама“ у влажном земљишту. Биљка манга, попут многих тропских плодова, успева у периодима наизменичних влажних и сувих. За семе је потребна редовна влага да би могла клијати.

Температура и влага
Биљке манга воле влажност изнад 50 одсто, па ћете можда требати свакодневно мазити биљку. Држите дрво што је могуће топлије и увек изнад 50 степени Ф. Биљке манга не подносе смрзавање, па чак и на 40 степени, било који цвет или воће ће пасти. Дрво манга може се узгајати на отвореном, у веома топлим климама, где је просечна температура од 80 до 100 степени Ф. Ако су вам лета довољна топла, своје стабло манга у затвореном простору можете да поставите напољу у сезони.

Ђубриво
Храните се слабим течним ђубривом током вегетације. Зими сечите ђубриво на једном месечно или тако нешто. Током сезоне цветања користите ђубриво које има мање азота и више калијума и фосфора.

Будући да је одрастао у контејнерима
Већина патуљастих мангова углавном нарасте 4 до 8 стопа, што их чини идеалним биљкама за поплочани дио или палубу. Најбоље време за садњу у контејнере је пролеће. Изаберите велику посуду, високу најмање 20 и 20 за ширину од 20 са добрим отворима за дренажу. Мангосима је потребна добра дренажа, па поравнајте дно лонца сломљеним саксијама и слојем шљунка, пре него што додате лагано, храњиво тло за посуђе.

Ово ће бити тежак лонац, тако да је постављање на точкове за ваљање добра идеја. Спојите тло око пртљажника са 2 центиметра органског малча. Гнојити у рано пролеће и заливати често, али не дозволити да тло остане влажно. У првој години одрежите цветне пупољке како бисте подстакли раст. Обрежите биљку у касну зиму или рано пролеће да бисте је одржавали у доброј величини и пропорцији за саксију.

Будите стрпљиви; стабло манга неће родити плоде најмање прве четири године.
Поттинг анд Репоттинг
Ако клијате сјеме манга, немојте их бацати у веће посуде до почетка друге вегетацијске сезоне. Манго ће нарасти у мала стабла прилично брзо (око четири или пет година) и можда ће требати премештање када постану везани за корење или постану тешки за лонац.

Размножавање биљака манга
Професионални узгајивачи обично цепају манго на подлогу, док узгајивачи у дворишту често користе пластење ваздухом за размножавање биљака. У затвореном дому можете пробати да семе сјемена манга из било којег воћа које купите у трговини. Да бисте клијали семе, врло пажљиво уклоните спољну длакаву шкољку да бисте открили унутрашње семе. "Полиембрионске" биљке ће имати неколико мањих семенки унутра, док ће остале биљке имати само једно семе. Ово семе може да се суспендује над водом, попут семена авокада, како би се развили корени или се може посадити избоченом страном у лонац са садним тлом. Треба клијати у року од две недеље. Семе је потребно држати изнад 70 степени Ф да би успевало и треба им дати пуно воде.
Сорте Манго
Ако узгајате из сакупљеног семена, немојте очекивати да ће плод бити истински матичној биљци, као што је случај и са већином хибрида. Такође је вероватно да ће размножена биљка бити стерилна и неће уродити плодом, тако да је генерално најбоље купити цепљену патуљасту сорту манга ако желите воће. Неколико добрих избора:

„Пицкеринг“ се развија у грмолико дрво. Можете очекивати да цвета у касну зиму и да лети плодовима.
'Сладолед' је добра биљка за поплочани дио дворишта, јер нарасте до 6 стопа. Када сазри, плод је жутозелени, а не црвени.
"Цогсхалл" се сматра одличним избором за узгој у контејнеру и каже се да константно даје плод.

Токсичност Манга
Цветни прах, сок дрвећа и коре плода манга садрже масна једињења која код осетљивих особа изазивају реакцију сличну осипу отрова бршљана. Ако након руковања са биљком манга добијете осип са блистером, убудуће носите рукавице. Никада не палите дрво, јер ће токсично уље бити присутно у диму и може изазвати озбиљну реакцију код осетљивих људи.

Берба
Након што процвета дрво, плоду је потребно три до пет месеци да сазри. Боја зрелог воћа зависи од сорте. Један од начина да се провјери да ли је спреман за одабир је да му задахнете и видите да ли има слатки мирис. Ако одаберете незрело воће, можете га ставити у папирну кесу да се сазри даље током неколико дана. Незрело воће се често користи за прављење киселог манга.

Уобичајене штеточине / болести
Манго може да пати од неких уобичајених штеточина против инсеката, укључујући и брашно, лисне уши и гриње. Знакови заразе укључују ситне мрежице на биљкама, грудице белог прашкастог остатка или видљиве инсекте на биљци. Третирајте инфестацију што је пре могуће како бисте спречили да се шири на остатак колекције. Као и увек, почните с опцијом најмање токсичне обраде, тек пређите на озбиљније хемикалије ако вам почетни напори не успију.

Биљке манга подложне су антракнози, гљивичној болести која изазива црне лезије које се постепено шире. Озбиљна заражена стабла престају да дају плодове. Најбоља превентивна мера је садња отпорне сорте на пуном сунцу где влага брзо испарава. Екстремна влага подстиче антрацнозу и друге гљивичне болести. Фунгициди на бази бакра понекад могу да делују против антрацнозе на биљкама манга, али не би их требало користити у року од 14дана од планиране бербе воћа.

The Sprucе

Манго