Pivarska industrija zapošljava više od 2.500 radnika, a procenjuje se da ovaj sektor, direktno ili indirektno, obezbeđuje oko 15.286 radnih mesta, koja obuhvataju poslove u samim pivarama, u sektorima snabdevanja i XoReCa sistemu.

Zamrzavanjem akciza tokom 2021. i 2022. obezbedio bi se kratkoročni prihod za državni budžet i sačuvala radna mesta u pivarskoj industriji. 

Andreja Pavlović, izvršni menadžer u Udruženju pivara Srbije, navodi da bi zamrzavanjem akciza tokom 2021. i 2022. obezbedio kratkoročni prihod za državni budžet i sačuvala radna mesta u ovoj industriji.

Dugoročno, nakon stabilizacije tržišta, to bi otvorilo vrata za nove inicijative koje bi dovele do značajnog rasta tržišta, nakon što se prevaziđe kriza izazvana pandemijom kovida 19.

Srbija i Letonija imaju najveći negativni jaz, što znači da je nesklad između dohotka i akciznog tereta u obe zemlje među najvećim u 27 zemalja EU. To pokazuje da su potrošači u Srbiji među najosetljivijim na povećanje akciza.

Prema dostupnim podacima srpska akciza na pivo, u periodu od 2008. do 2019. godine povećana je za 42 odsto, sa 0,15 na 0,216 evra po litru piva, dok je povećanje u lokalnoj valuti iznosilo 109,38 odsto, sa 12,41 dinar u 2008. na 26,1 dinar u 2020. po litru piva. U 2020. godini iznos akcize je bio 26,1 dinara po litru piva, a budžet Republike Srbije je u 2018. od akciza za pivo prihodovao 83.109.000 evra.

”Mislim da bi se daljim povećanjem stope akciza na pivo povećao rizik od gubitka radnih mesta, ali i drastičnog umanjenja potražnje potrošača zbog veće cene piva. Ako bismo imali takav poremećaj na tržištu, došlo bi, kako do pada državnih prihoda od akciza, tako i do pada prihoda od PDV-a, zajedno sa ostalim doprinosima. Posebno bih istakao neophodnu pomoć malim zanatskim pivarama, koje su, tokom perioda izolacije, pretrpele najveću štetu jer nisu uspele da realizuju prodaju gotovih proizvoda”, kaže Pavlović.

Kako bi se omogućio njihov opstanak i dalji rad neophodno je u što kraćem roku obezbediti neki vid podrške. Predlog je da se podrška pruži kroz povraćaj 50 odsto od iznosa sredstava, koje su ove pivare uplatile prethodne godine na račun akciza. Tako bi se na jednostavan način pružila podrška koja je lako proverljiva i efikasana, a pri tome nije finansijski opterećujuća za budžet Republike Srbije. Ujedno, time bi se položaj malih zanatskih pivara unapredio, po modelu podrške koji postoji u nekim razvijenim zemljama.

Na teritoriji Republike Srbije pored dve pivare u okviru “Hajneken Srbija”, posluju i “Apatinska pivara”, pivara “Karlsberg Srbija” iz Čelareva, “Valjevska pivara” i “Pivara Niš”, dok u Srbiji trenutno ima oko pedesetak domaćih zanatskih pivara.

Izvor:agronews.rs

Moguće rešenje za pivarsku industriju zamrzavanjem akciza