Predstavnici Evropske zelene partije (EZP) predstavili su danas podatke da se samo u klanicama u Srbiji, na godišnjem nivou generiše oko 180.000 tona životinjskog otpada za koji se „ne zna gde završava“, kao i da u ovom trenutku u Srbiji ne postoji odgovarajuće rešenje tog problema.

Potpredsednik EZP Aleksandar Antonijević rekao je novinarima u Medija centru u Beogradu da je „jedino adekvatno rešenje za uklanjane životinjskog otpada izgradnja spalionice“, a prema njegovim rečima, Srbiji je dovoljno jedno takvo postrojenje.

-To su postrojenja koja rade na temperaturama od 900 do 1.000 stepeni, ili 1.200 do 1.600 stepeni. Sve zavisi koja vrsta otpada se tretira, jer kod neke vrste otpada ne može se postići velika temperatura zbog oblika tog otpada. Temperatura mora da bude na toj visini, da nakon procesa spaljivanja ne bi bilo nekih štetnih proizvoda u vazduhu. Sve što se radi po nižim temperaturama, predstavlja ogroman problem po pitanju zagadjenja, objasnio je Antonijević.

Kako je rekao, takvo rešenje bi bilo profitabilno i ne bi bilo opretećenje za budžet, jer bi zagadjivači sami plaćali uništenje otpada.

–To je profitabilno rešenje, ne bi bilo opterećenje za budžet, zato što svi troškovi se naplaćuju po kilogramu uništenog materijala. Princip jeste da zagadjivač plaća, znači onaj ko je stvorio otpad, on mora da plati unuštenje, istakao je Antonijević.

Prema njegovim rečima, velika količina životinjskog otpada završi na deponijama i u vodotokovima.

–Najčešće gradjani leševe životinja, iznutrice, ostatke utrobe, kožu, kosti nalaze na deponijama, ali i u vodotokovima. Sa druge strane, velika količina otpada se generiše u klanicama. Po nekim podacima, dnevno se generiše oko 500 tona otpada koji bi trebalo biti uklonjen, što je negde oko 180.000 tona godišnje. Mi ne možemo da propratimo gde završi taj otpad, jer u pitanju je ogromna količina, rekao je Antonijević.

Potpredsednik EZP je istakao i da postoji problem na seoskim domaćinstvima, gde su vodotokovi i šume preplavljeni kožama i kostima životinja u sezonama klanja domaćih životinja.

– Neki zakopavaju, neki iskoriste priliku pa to bace nesavesno u reku, šumu. Ti ljudi ne bi tako postupali ako bi imali rešenje, ako bi imali službu koju bi pozvali telefonom i rekli im „imam uginuće krave, ovce, teleta, molim vas da dodjete da mi uklonite ostatke te životinje“. Služba bi izašla na teren, hladnjača bi pokupila, vlasniku životinje dala fakturu koju bi mogao da plati u narednih mesec dana za to uništenje i problem je rešen, ocenio je Antonijević.

On je rekao da u Srbiji ima nekoliko postrojenja koja su se bavila tretmanom otpada, ali da, prema njegovim saznanjima, nijedno ne radi.

Predsednik EZP Dejan Pavlović rekao je da je u opštini Bogatić postavljeno pet kontejnera za odlaganje životinjskog otpada i da se na dnevnom nivou tamo prikupi izmedju 15 i 20 leševa.

Prema njegovim rečima, to je ozbiljan ekološki i zdravstveni problem i EZP će predlog spalionice uputiti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Agroinfo.rs/agrosmart.net

Nije poznato gde odlazi 180.000 tona životinjskog otpada koje klanice godišnje naprave