Ne bih voleo da doživimo sudbinu Hrvatske, koja je bila samodovoljna i imala je suficit hrane, a sada uvozi između 40 i 50 odsto svojih potreba. Očigledno se nisu dobro snašli u toj surovoj konkurenciji, kaže agroekonomista Milan Prostran

Na našim pijacama i u trgovinskim lancima najviše mladog krompira je iz Francuske, pasulj je iz Kirgistana, Egipta i Bugarske, dok je gotovo 70 odsto belog luka iz Kine. Ipak, najviše povrća kupujemo iz Albanije. Iz ove zemlje nam stiže ubedljivo najviše paradajza, paprike i krastavaca. Kada je u pitanju uvoz voća, najviše nam stiže iz Grčke, pre svega pomorandže, dinje, lubenice i jagode.

Šljive na tezgama mogu biti iz Šumadije, ali su velike šanse da su i iz Moldavije s obzirom da nam je do oktobra stiglo 1.585 tona iz ove zemlje. Stručnjaci ukazuju da smo prerano širom otvorili vrata voću i povrću iz uvoza i da bi to moglo značajno da ugrozi potencijal domaće poljoprivrede.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), uvoz poljoprivrednih proizvoda raste poslednjih deset godina i kada je u pitanju količina i vrednost robe. Srbija je od januara do oktobra ove godine uvezla 298.308 tona voća i platila 400.451.000 evra, što je za čak 42,9 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Kada je u pitanju povrće, i tu beležimo rast uvoza za 19,2 odsto. Kupili smo 187.438 tona i platili 195.430.000 evra. 

Malina i krompir na vrhu po uvozu
Najviše uvozimo banane, jagode, limun, ostalo smrznuto voće i tradicionalno voće po kojem je Srbija u svetu poznata – maline. U periodu od januara do oktobra uvezli smo čak 6.550 tona! Najviše maline uvezli smo iz Ukrajine, 1.557 tona, a ovo voće smo kupovali i u Poljskoj, Belorusiji, BiH i Moldaviji. Uvoz maline je od januara do oktobra povećan za četiri puta i ovo voće je zauzelo visoku petu poziciju po vrednosti uvoza.

Kada je u pitanju voće, najviše para poslali smo u Ekvador, odakle je stiglo najviše – 48.503 tona banana, dok smo od povrća u inostranstvu kupili najviše krompira iz Francuske i paradajza iz Albanije. 

Po količini i vrednosti kupljenog voća jagoda je na drugom mestu, a ubedljivo smo je najviše kupovali iz Egipta, 14.407 tona, dok je iz Grčke stiglo tri puta manje, a uvozili smo je i iz Maroka, Poljske i Holandije, pokazuju podaci RZS.

Albanija nas snabdeva povrćem
Među prvih pet vrsta povrća koje najviše uvozimo čak tri vrste u najvećim količinama dolaze iz Albanije. Ova zemlja je, kako pokazuju statistički podaci, najveći snabdevač Srbije paradajzom, paprikom i krastavcima, odnosno kornišonima. Uvezli smo 31.664 tona, a platili smo ga 29.118.000 evra. Iz Albanije uvozimo i kupus i kelerabu, a uvoz je u odnosu na isti period prošle godine gotovo udvostručen. Paradajz je povrće koje najviše uvozimo, a iz Albanije stiže više nego iz Severne Makedonije i Grčke zajedno. 

Za paradajz sigurno da ima logike da brže sazreva i manje košta proizvodnja na jugu, ali ono što ukazuje na loš trend, što smo količinski, od svog povrća uvezli najviše krompira, čak 44.582 tona. A uvoz je u prvih deset meseci ove godine veći za čak 63 odsto u odnosu na isti period lane.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za RT Balkan da ovaj loš trend traje poslednjih 25 godina, naročito od kako je Srbija 2008. otvorila tržište za poljoprivredne proizvode iz EU. 

"Mi smo zemlja koja je samozadovoljna, ali smo sa potpisivanjem CEFTE i sporazuma o bilateralnoj saradnji sa drugim zemljama i na kraju sa EU, svoje tržište vrlo rano otvorili za uvoz i zato nam se dešavaju stvari koje nekada nismo mogli ni da sanjamo. Prvo smo postali ogromni uvoznici mesa, a  ono nam je nekad bilo prva stavka u izvozu. To je sudbina potpuno otvorenog tržišta. Uticaj imaju i veliki trgovinski lanci, koji traže najpovoljnije uslove za zaradu, a rešenja vide u uvozu", kaže Prostran.

On podseća da smo pre nekoliko decenija izvozili robu vrednu 3,1 milijardi dolara, a uvozili 1,3 milijarde, a da sada izvozimo tek malo više od 3 milijarde, a da uvozimo više od 2 milijarde, tako da se pozitivan spoljnotrgovinski saldo sve više smanjuje.

"Ne bih voleo da doživimo sudbinu Hrvatske, koja je bila samodovoljna i imala je suficit hrane, a sada uvozi između 40 i 50 odsto svojih potreba. Očigledno se nisu dobro snašli u toj surovoj konkurenciji", kaže Prostran.
Kada je u pitanju malina, Prostran napominje da se najviše uvozi za potrebe prerađivačke industrije, ali da se ne može pouzdano reći gde to voće završava.

"Teško ćemo se nositi sa konkurencijom, pre svega sa zemljama Evropske unije, čija je poljoprivreda visokosubvencionisana, pa onda i sa zemljama koje imaju jeftinu radnu snagu, poput Albanije", ukazuje Prostran.

On smatra da se moramo ozbiljno upitati šta nas čeka na tom neizvesnom i surovom tržištu. Mi smo agrarna zemlja, ali sa sve većim smanjenjem suficita kada je u pitanju izvoz poljoprivrendo-prehrambenih proizvoda zbog sve većeg uvoza.  

"Imali smo svoje sorte pasulja, a sada ga uvozimo. I nastavićemo to da radimo, jer smo potpisali takve sporazume. Prebrzo smo se otvorili ka EU sa kojom trgujemo 60 odsto i nisam veliki optimista da ćemo moći da se borimo sa narastajućom konkurencijom, ukoliko od naše privrede ne napravimo sektor koji može biti konkurentan. Pritom ne smete uvoditi zabrane, u okviru CEFTE, možete da se pravdate da vam je ugrožena proizvodnja, ali to samo na neko vreme", ukazuje Milan Prostran.

Polovinu jabuka prodamo u Rusiji
Iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS navode da je u 2024. godini izvezeno 424.000 tona voća, u vrednosti izvoza od  746,5 miliona evra. Najveću vrednost izvoza u 2024. godini ostvarila je zamrznuta malina sa 247,3 miliona evra. Sveža jabuka je sa 103,9 miliona evra druga voćna vrsta po vrednosti izvoza, zatim zamrznuta višnja sa 78,2 miliona evra i smrznuta kupina sa 41 milion evra.

Po vrednosti izvoza jabuka ne može da parira malini, jer je ovo voće jeftinije, ali se izvezu nogo veće količine. Od januara do oktobra je izvezeno 81.000 tona jabuka, a vrednost je bila 62.826.000 evra. Rusija je glavno tržište za srpsku jabuku, jer je u RF otišlo više nego u sve ostale države zajedno. Na svetskom tržištu smo u sitom periodu prodali 50.847 tona maline, čija je vrednost bila 237.986.000 evra, a najviše su kupili trgovci u Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji, i to u smrznutom stanju.

"Prošle godine je izvezeno 128.954 tona povrća. Količinski najviše se izvozilo zamrznuto povrće – pečurke, paprika, mešavine, kukuruz šećerac i grašak, sveži crni luk, sveža šargarepa, krastavci i kornišoni, i u nešto manjoj količini paradajz i sveža paprika", kažu u PKS za RT Balkan.

U 2024. godini je izvezeno povrća u vrednosti od 132,2 miliona evra, a najveću vrednost izvoza su lane ostvarile mešavine sušenog povrća sa 23,4 milion evra, sušene gljive sa 8,6 miliona evra, mešavine zamrznutog povrća sa 7,6 miliona evra, sveži krastavci sa 7,5 miliona evra, zatim slede luk crni, šargarepa i grašak.
Milan Prostran napominje da poljoprivreda ima udeo od 15 odsto u BDP-u Italije, Francuska blizu 20 odsto, a da je naš sektor, koji je imao učešće veće od 10 odsto, sada pao na tri odsto.

"Ovaj sektor se ne sme dovesti u pitanje, jer ima ona jedna izreka da se bez hrane ne može ni ratovati, ni radovati. Zemlja koja kvalitetno i zdravo hrani svoju naciju, čini je srećnom", poručuje agroekonomista.

Agroinfo.rs/ R02S 

Odakle sve stiže voće i povrće na srpske pijace