Analiza Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS pokazuje da će prinosi kukuruza ove godine podbaciti od 30 do čak 80 odsto, a da se ukupna šteta u poljoprivredi procenjuje na 1,8 do 2,5 milijardi KM.

Intenzitet ovogodišnje suše ne može se okarakterisati kao elementarna nepogoda, posebno ne na prostoru cele Srpske, a tačan obim štete znaće se tek na jesen. Ovo poručuju iz resornog ministarstva, reagujući na zahtev domaćih poljoprivrednika da je, zbog nezapamćene suše, u pojedinim delovima RS neophodno proglasiti stanje elementarne nepogode. 

To je, kako smatraju, sasvim dovoljan razlog za proglašenje stanja elementarne nepogode, te da bez pomoći države farmeri neće moći da prevaziđu ovu krizu.

– Ovako dug period suše nije zabeležen u protekle dve decenije i štete su ogromne. Ovo što nam se desilo ravno je prirodnoj kataklizmi. Zbog toga tražimo proglašenje stanje elementarne nepogode gde je najkritičnije, te da se u skladu s tim pomogne poljoprivrednoj proizvodnji – ističe predsednik saveza Stojan Marinković. 

Dodaje da suša nije samo naš, nego i globalni problem, a da ovakvu situaciju ne pamte ni najstariji farmeri.

– Pored direktne štete, tu je i ogromna indirektna šteta u vezi sa uzgojem životinja, odnosno poskupljenjem stočne hrane. Osim žitarica, stradale su i povrtarske kulture, a na visokim temperaturama ni zalevanje nije pomoglo. Uprkos sistemima za navodnjavanje, dolazilo je do takozvanog kuvanja povrtarskih kultura, a kod voća su se pojavile ožegotine, što je uslovilo lošiji kvalitet plodova. Ipak, najviše su stradali kukuruz i soja – poručuje Marinković.

Navodnjavanje

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Semberije i Majevice Savo Bakajlić nedavno je, takođe, zatražio da Srpska proglasi stanje elementarne nepogode, jer je u pitanje dovedena jesenja setva. 

– Navodnjavanje je samo dio rešenja koje štetu od suše umanjuje za nekih 30 odsto. Preskupo je navodnjavati tri meseca tokom kojih ne padne ni kap kiše, što nas je zadesilo – rekao je  Bakajlić.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS ističu da je najugroženija kultura kukuruz, za koji je evidentno da će u pojedinim područjima zbog suše pretrpeti štete od 30 do 60 odsto.

– Na područjima gde se kukuruz navodnjava, očekuju se prinosi i iznad proseka. To su, na primer, područje Gradiške i Semberije, te ona oko reka Save, Drine, Bosne – kažu u ovom ministarstvu.

Umanjeni prinosi

Naglašavaju da će smanjeni prinosi kukuruza posebno biti izraženi na području Semberije na parcelama koje se ne navodnjavaju i koje nisu u slivovima reka. – Prinosi kukuruza će biti umanjeni i na području Prijedora i Kozarske Dubice, oko 50 odsto, te na području Dobojske regije i delimično Lijevča polja. Pratimo situaciju u regionu. Osim na području Bjelovarsko-bilogorske županije u Hrvatskoj, gde je proglašeno stanje prirodne nepogode na nekoliko manjih lokacija, još nigde nije bilo zahteva niti proglašenja stanja elementarne nepogode, posebno ne na području čitavih država – ističu u ministarstvu.

Zakonom o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama propisano je da prvo reaguje najniži nivo, odnosno nivo lokalne zajednice. Ako se posledice ne mogu otkloniti na lokalnom nivou, onda se reaguje za deo teritorije, a na kraju za čitavu Srpsku.

Agroinfo.rs/blic.rs

Ovogodišnja suša nema karakter elementarne nepogode, iz resornog ministarstva neumoljivi