Državna intervencija oko razmene grla za uskladišteni kukuruz je ostvarila pozitivne rezultate, ali je izvoz i dalje stopiran a ponuda junadi na domaćem tržištu veća je od potražnje

U periodu od maja prošle godine do sada, oko 500 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji razmenilo je približno 6.000 junadi za merkantilni kukuruz koji im je država obezbedila iz Državnih robnih rezervi. Treći krug te razmene završen je pre nekoliko dana, a za preradu je iskorišćeno oko 3.000 junadi. Za kilogram žive mere junadi poljoprivrednici su  u proseku dobili 16,90 kg kukuruza. Procene su da su stočari uspeli da ostvare prodajnu cenu junadi od 2,30 evra po kilogramu, a u boljoj situaciji bili su oni koji su uspeli da kukuruz prodaju za 17,20 rsd/kg.

Zlatan Đurić iz Unije poljoprivrednika u Sremskoj Mitrovici kaže da su stočari u toj uniji veoma zadovoljni i da im je ova pomoć značajna, obzirom da je izvoz junadi iz Srbije trenutno onemogućen. "Vlada i Ministarstvo poljoprivrede izašli su sa najpovoljnijim uslovima koje smo mogli ostvariti na tržištu, bukvalno u najgoroj situaciji. Razmenili smo junad po najvišim cenama. Veće ne postoje ni u Evropskoj uniji. Nismo bili uslovljeni ni starosnom granicom ni polom životinje. Bilo je puno problema i natezanja, ali se sve dobro završilo. Ipak, moraćemo da napravimo pritisak na Ministarstvo da se ovakva akcija ponovi, sve dok ne nađemo odgovarajućeg kupca i ne krenemo sa izvozom. Nažalost, domaće tržište je prezasićeno junadima", navodi Đurić.

Ova razmena inicirana je pre godinu dana u Udruženju "Agroprofit" iz Novog Sada, u okviru koga je aktivna Proizvodna grupa odgajivača tovnih rasa. Nezadovoljno postojećim uslovima, ovo udruženje je u toku prošle godine uputilo  Direkciji za robne rezerve zahtev za izmenu tadašnjih uslova javnog poziva. Kako kažu u Agroprofitu, svi njihovi predlozi su prihvaćeni, a poljoprivrednici su zadovoljni. "U prvom krugu razmene imali smo 17 kg merkantilnog kukuruza za jedan kilogram žive mere junadi, a sada u poslednjem, obzirom na porast cene kukuruza, taj paritet je korigovan na 16,90 kg za jedan kilogram žive mere junadi. U odnosu na prodajnu cenu koju su stočari ostvarili prodajući kukuruz, uspeli su da za kilogram junadi ostvare cenu od 2,10 do 2,35 evra. To je najveća cena u regionu. Kada se sve sabere, poljoprivrednici su zadovoljni", navodi Čedomir Keco iz ovog Udruženja.

Iako smatra da je pritisak na tržište ublažen, pitanje prodaje junadi i dalje nije u potpunosti rešeno. Između 12 i 15 hiljada junadi ostalo je da čeka svog kupca. "Moramo se okrenuti izvozu u arapske zemlje gde je stanovništvo pretežno islamske veroispovesti. Mi više ne možemo da se oslonimo na izvoz u Tursku, jer nismo rado viđeni dobavljači na tom tržištu. Moramo da se oslobodimo priče i kalkulacije da Turska može da nas spasi. Mislim da ne postoji nijedan znak da taj izvoz može da se nastavi", kaže Keco i ističe da su naše šanse veće na tržište Egipta, Alžira i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i da je neophodno definisati  u čemu će se naša privredna saradnja sa Kinom ogledati u narednih nekoliko.

Proces razmene junadi za merkantilni kukuruz u jednom trenutku bio je stopiran, te su se stočari okrenuli prodaji junadi klanicama. Međutim, cena nije bila zadovoljavajuća. "Bilo je slučajeva da su kvalitetni simentalci prodati za samo 1,5 evra/kg, ali se cena uglavnom kretala između 1,6 i 1,8 evra/kg za kvalitetnu junad. Ovo je loš primer plasmana ćive stoke. Klaničari svoje proizvodne kalkulacije isplativosti baziraju ulaznoj ceni junadi 2,1 evro/kg. To znači da su oni zbog niske otkupne cene ostvarili solidnu dobit pri samoj kupovini grla. Ovo pogotovo ako se ima u vidu da se i pored jeftinijeg otkupa cene mesa i prerađevina u maloprodaji nisu menjane. Problem za stočare predstavlja i to što pojedini silosi  žele da cenu za preuzetu robu umanje za 2%, u odnosu na vrednost koja je ugovorena između Državnih robnih rezervi i stočara. Iako silosi, koji su samo skladištari i servis služba Državnih robnih rezervi, te nemaju pravo da menjaju ugovorenu cenu i uzimaju pomenuti procenat od stočara, pojedini i dalje rade prema sopstvenom opredelenju. Silosi u Šapcu, Žablju i Somboru i dalje daju manje kukuruza za kilogram žive vage, tako da će po ovom pitanju morati da reaguju inspekcija ili neki drugi državni organi", smatra Čedomir Keco.

U Agroprofitu navode da je razmena stoke za kukuruz pod državnim nadzorom omogućila uvid u kapacitete i strukturu proizvodnje domaćih farmera. Za predhodnih godinu dana uočeno je da su na srpskom tržištu u najvećoj meri prisutna kvalitetna grla simentalske rase, zatim angusa i šarolea. Međutim, nije dobro što trećinu ponude čini tovna rasa holštajn."Holštajn rasa je manje kvalitetna u odnosu na tovne rase simentalac, angus, limuzinsko goveče ili šarole", ističe Keco.

Najzad, razmena je takođe pokazala da su stočari u Srbiji uvideli da dugoročno bavljenje uzgojem junadi zahteva prisustvo 30, 50 ili 100 grla, te da taj posao ne moože uspešno realizovati sa pet ili šest tovnih životinja.

Izvor:agroklub.rs

Perspektive srpskog tovnog govedarstva ogledaju se u realizaciji izvoza na tržišta arapskih zemalja, kao i na tržište Kine