Svake godine u poljoprivredi se beleže velike štete od grada, kao elementarne nepogode. Sezona protivgradne odbrane počinje 15. aprila, traje do 15. oktobra. Poslednjih godina sve više se apeluje na poljoprivrednike da se ne oslanjaju samo na protivgradnu zaštitu, već da koriste protivgradne mreže, ali i osiguranje.

Protivgradni strelci u Moravičkom okrugu čekaju naredbe iz radarskog centra Užice, spremni da deluju i tako spasu voće i povrće zasađeno na stotinama hektara, kao i stambene objekte. 

"Od trenutka kada me on pošalje na stanicu, imam 20 minuta da stignem od kuće do ovde i čekam dalja naređenja. Ovo je stalno uključeno. On mi mora reći: 'Pucaj tu i tu vrstu raketa.' Ovo je lanser u koji može da stane 10 raketa. Idem u kućicu, tamo je opaljačka kutija, namotam, pritisnem dugme i raketa ide", kaže protivgradni strelac Dragan Milovanović 

Najviše gradonosnih oblaka svake godine ima na području Zapadne Srbije, a iako je vreme promenljivo, postoje posebno opasni periodi. 

"Ovo je od početka sezone do kraja jula meseca. To je najangažovaniji deo gradonosnih oblaka. Već od jula meseca počinje polako da se stišava vreme. Bude i u avgustu, bude i u septembru, ali mnogo ređe", objašnjava strelac. 

Grad Čačak je za nadoknadu protivgradnim strelcima ove godine iz lokalnog budžeta opredelio 6 miliona dinara.

"Grad Čačak se dobro pripremio za nastupajuću protivgradnu sezonu. Prema podacima koje smo dobili iz Radarskog centra Užice, koji pokriva grad Čačak, što se tiče protivgradne zaštite, obezbeđeno je oko 12 do 13 raketa po jednoj protivgradnoj stanici. Trenutno imamo 25 stanica sa 50 protivgradnih strelaca. Predvideli smo nagradu za protivgradne strelce u iznosu od oko 100.000 dinara, koju treba da dobije svaki protivgradni strelac", kaže Vladimir Gojgić načelnik GU za LER v

Najveći broj zemalja danas ne koristi protivgradne rakete za odbranu od grada. Koriste se još samo u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza i zemljama bivše Jugoslavije, a njihova učinkovitost je najviše do 30 odsto.

Budući da se poslednjih godina sve više apeluje na poljoprivrednike da se ne oslanjaju na protivgradne rakete, sa Zoranom Ćirićem iz Udruženja osigurača Srbije smo razgovarali o tome u kojoj meri su nam osigurana poljopriveredna zemljišta 

"Broj osiguranih površina u Srbiji raste iz godine u godinu i to je ono što je pozitivno u celoj priči. Ali, kada pogledamo statistiku, onda dođemo i do onog podatka koji nam ne odgovara. Dakle, pre korone, u tom periodu, do 2019. i 2020. je bilo osigurano 10 odsto do 12 odsto površina koje se obrađuju u Srbiji. Sada je taj procenat na nivou 15-16 odsto, ali to nije procenat koji možemo da budemo zadovoljni", kaže on. 

Agroinfo.rs/E02S

Počinje sezona protivgradne odbrane: Apel za upotrebu protivgradne mreže i osiguranja