Zbog curenja tečnosti iz bušotine koja se nalazi na samo 60-tak metara, Jovanović više nema vodu za piće.

Domaćinstvo Cvetka Jovanovića iz sela Lukavc kod Valjeva prvo je osetilo negativne efekte istraživanja litijuma i bora u valjevskom kraju. Jovanović više nema vodu za piće, a analize će tek pokazati koliko mu je narušeno zdravlje.

Imam problema sa pijaćom vodom u mom domaćinstvu. Da li smo je na analizu, u Beograd, na Institut i stigli su nam rezultati koji su poražavajući. Od kad sam to saznao, ne znam kud' hodam i gde se nalazim. Sadrži hiljadu puta više bora nego što bi smelo da ga bude, ima arsena, stroncijuma i još nekih drugih propratnih teških metala. Osećao sam da nije u redu, ali sam je pio i počeo sam da osećam zdravstvene probleme", kaže Jovanović i dodaje da su sve otkrili kad je sin kupio bazen da bi se deca kupala.

"Natočio sam uveče pola bazena, ujutru smo videli da je voda sva žuta, crvena, nikakva!"

Voda koja nije ni za piće, ni za tehničku upotrebu
Bušotina je napravljena 2019. u njivi pored Jovanovićevog imanja, a kada su radovi završeni iz nje je počela da izlazi voda. Meštani svedoče da se izlivala po celoj njivi i to je tako stajalo neko vreme. Kažu i da je izbijao gas, a tamo kud se tečnost razlivala, "nije ostajalo ništa" od biljaka. 

Vremenom je prodrla i u moj bunar, a da zlo bude veće počeo je da se radi ovaj put, brze trake. Bušotina nikad nije u potpunosti zatvorena, a oni su je sada prekrili. Bila je pre toga neka ekipa iz Bora koja je to kao nešto sanirala, ali kada su počeli radovi i kada su mašinama i valjkom počeli da sabijaju zemlju preko bušotine, ona je ponovo proradila", objašnjava Jovanović. 

Naš sagovornik je vodu iz svog bunara koristio neko vreme, potom je počeo da dovozi u balonima iz Banje Vrujci, sa izvora kod komšije ili iz Valjeva sa gradskog vodovoda.

"Ova bunarska nije za piće, nije za kuvanje, ne možemo da se kupamo, da peremo veš. Ja imam promene na koži, po licu, nisam znao od čega je. Snalazimo se sad za vodu, ali šta to vredi kad sam ja zatrovan. Treba da idem na Institut da urade analize na teške metale i još neke pretrage."

Bušotina 22
Gradsku vodu u ovom kraju nema 13 domaćinstava, a tri decenije traju obećanja da ukoliko bude novca, biće priključeni na gradski vodovod.

"Ne znamo šta da radimo", kaže Jovanović i nemoćno sleže ramenima.

Dolazio je predstavnik Euro litijuma sa dva inspektora, bio je tu i moj advokat i na kraju su na fejsbuku objavili da nije istina da je bušotina 22 procurela. Pa zar su u moje dvorište došli da me lažu", pita se.

Inače, bušotina 22 nalazi se na imanju Milana Drinčevića koji je svojevremeno dao saglasnost da se tu obave istraživanja. Kada je posao završen, bušotina nije zatvorena kako treba, pa se voda izlila i poplavila oko 30-tak ari zemljišta.

"Dolazili su neki ljudi i pokušali da je zatvore. Skinuli su i površinski sloj zemlje, i ponovo radili zabušivanje. Ostavili su jednu plastičnu cev da viri i da se vidi da li će odatle izlaziti voda. Onda su mi komšije rekle da bušotina curi i kad sam otišao da vidim, bilo je oko 60 do 70 centimetara tečnosti oko cevi i to se vremenom širilo. Kad je prvi put iscurila, ništa mi nije uspelo što sam posejao", kaže Drinčević i dodaje da su mu tada nadoknadili štetu u visini od 60.000 dinara.

Kad su drugi put zatvarali bušotinu, oni su vratili zemlju u prvobitno stanje, ali šta vredi kad je zatrovana. Sejao sam i kukuruz i zob i sve dokle je ta voda bila izlivena tu ništa nije niklo. Ni trave nema.

Oni su dovodili i neke ljude iz Beograda, uzimali su uzorke na analizu, rekli su mi samo usmeno da ima i metana, ali nikakav pisani papir nisam dobio. Sada kroz tu njivu prolazi brza saobraćajnica, ali voda je našla svoj put, zatrovala je bunar kod Jovanovića, a ne znači da sutra neće stići još do nečijeg imanja ili kuće", kaže Drinčević i naglašava da se kaje što je uopšte dozvolio istraživanja na svom imanju.

Uginulo osam jagnjadi
I priča o šteti koju nanosi tečnost koja curi iz istražnih bušotina ne završava se u Lukavcu. I ona broj 4, a koja se nalazi u selu Šušeoka, procurila je, a Dragan Kojić, meštanin ovog sela, tek nedavno je primetio da sa vodom nešto nije u redu.

"Rađena je analiza i ustanovljeno je da je mnogo zagađena. Rekli su mi da nije za piće, da ne sme da se koristi za spremanje hrane, ali nije ni za stoku. Neznajući, koristio sam tu vodu i imao sam veliku štetu. Osam jagnjadi težine od osam do 12 kilograma mi je uginulo. Jedino rešenje je da se priključim na gradski vodovod", kaže zabrinuti Kojić i dodaje da burad ili cisterna nisu rešenje, pa već sa prvim mrazem neće imati vode.

Kompanija "Euro lithium Balkan" do sada je napravila oko 35 bušotina u selima u blizini Valjeva i Opštine Mionica, ali je početkom novembra zatražen produžetak dozvole za nastavak istraživanja. Firma je na svom sajtu pre godinu dana objavila dokument o proceni mineralnih resursa bora i litijuma, a ukoliko im se dozvoli, plan je da se izgradi površinski rudnik koji će zauzimati oko 30 kvadratnih kilometra.  

Agroinfo.rs/agroklub.rs

Posledice istraživanja litijuma u Valjevu: Voda nije ni za piće, ni za tehničku upotrebu