Dejan Lazin, stočar iz severnog Banata, živi u selu na samoj granici Srbije, u mestu Siget gde se u blizini na tromeđi susreću Srbija, Mađarska i Rumunija.

„Segedin mi je vazdušnom linijom udaljen svega 15 kilometara. Ovo je zadnja kuća Srbije“, kaže on. Osnovnu školu je završio u Banatskom, srednju u Futogu, a kasnije je upisao fakultet u Novom Sadu, ali studije nije završio. Radio je na velikoj farmi u Kisaču pre nego što se vratio na svoje imanje, nastavljajući porodičnu tradiciju stočarstva. Ove godine je izbacio kukuruz iz ishrane krava kako bi izbegao mogućnost kontaminacije aflatoksinom.

Nekoliko dana pred Novu godinu, stočari u severnom Banatu su se našli u neočekivanom problemu – prekinut je otkup mleka, a njihov glavni izvor prihoda našao se pod znakom pitanja. Lazin je ispričao svoju priču o borbi za opstanak.

„Još 21. decembra smo dobili obaveštenje preko vozača mlekare da će 26. decembra biti obustavljen kompletan otkup. Te jutarnje muže su odneli, a mi smo sve do 21. januara bili bez rešenja“, kaže Lazin, koji već 20 godina radi u stočarstvu.

Zvanično objašnjenje bilo je da je u mleku pronađena povećana količina aflatoksina, ali Lazin, veterinarski tehničar po struci, tvrdi da je odmah poslao uzorke na analizu u Laboratoriju u Subotici, koja je pokazala da je mleko ispravno.

Nejednaki uslovi za stočare
„Mi nemamo pravo glasa. Mlekare uzmu mleko, analiziraju ga i samo te analize priznaju. Čak i ako rezultati nezavisne laboratorije pokažu suprotno, ne možemo ništa da promenimo. Njihova reč je poslednja“, objašnjava Lazin.

Problemi stočara ne završavaju se samo na prekidu otkupa. Kako se vest brzo proširila, nakupi su počeli da dolaze, nudeći niske cene za stoku, računajući da će stočari biti primorani na prodaju.

„Preživeli smo, ali uz velike gubitke. Za 25 dana izgubili smo između 3.000 i 3.500 litara mleka. Prethodna mlekara nam je plaćala 51 dinar po litru, što znači da je šteta ogromna“, dodaje on.

Smanjivanje proizvodnje kao jedino rešenje
Da bi smanjio gubitke, Lazin je bio prinuđen da proda dve krave, a i mnoge njegove kolege su smanjile broj grla. „To nije pravo rešenje, ali morali smo da napravimo neki rez. Mi smo osuđeni na ovo – to smo izabrali i to radimo“, zaključuje.

Osim problema sa otkupom, stočari u ovom kraju se suočavaju i sa nedostatkom infrastrukture. U selu u kojem živi Lazin, tri meseca nije bilo lekara. „Ponekad čovek ne zna da li je došao ili pošao“, kaže on sa setom.

I pored svega, Lazin ne planira da napusti svoje imanje. „Ovaj posao ne bih menjao ni za jedan drugi na svetu. Ovde sam odrastao, ovo volim da radim i mislim da znam kako se radi“, poručuje.

Njegova priča je samo jedna u nizu sličnih koje dolaze iz graničnih sela Srbije. Dokle će se stočari boriti sami, ostaje pitanje bez odgovora.

Tibor Petrik , B92 emisija Plodno i rodn

Agroinfo.rs/agropress

Prekinut otkup mleka, velike štete za poljoprivrednike