Prvo kompostno polje u Srbiji i postrojenje za tretman zelenog otpada sakupljenog sa javnih površina, koje se nalazi u okviru JKP „Gradsko zelenilo“ u Novom Sadu, pravi je primer cirkularne ekonomije, istakao je prilikom obilaska gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević.

– Ova investicija pokazuje da Novi Sad i cela naša država sve više ulažu u pravcu ili u kontekstu onoga što je Evropska unija definisala kao zelenu agendu. Više nemate otpad, nego sve ono što smo do juče bacali i predstavljalo je problem danas postaje i jeste ekonomski potencijal. Danas ovaj otpad dobija novu upotrebnu vrednost, prerađuje se i pre svega fokusiramo se da ono što je bio biootpad sutra bude kompost, odnosno humus i koristimo ga nazad u pravcu očuvanja životne sredine – naglasio je Vučević.

Ovaj projekat predstavlja zajedničku saradnju Srbije i Nemačke jer se sprovodi u okviru Nemačke razvojne saradnje.

– Ovde se vidi izuzetno dobra saradnja Srbije i Vlade Nemačke jer smo uspeli da sve inovativne projekte implementiramo veoma uspešno. Grad Novi Sad prednjači u tome i upravo vidimo kako rukovodstvo grada radi intenzivno na zaštiti životne sredine. Kompost koji se dobije ovako imaće višestruku primenu. Biće značajna primena u proizvodnji zelenila pre svega i takođe kada govorimo o grejanju, smanjuje se i aerozagađenje u ovom delu grada, nema više zelenog otpada koje će zagađivati zemlju. Ovde se na najbolji način to pokazuje – dodala je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

A direktorka Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) Daneila Funke istakla je da je ovaj projekat primer toga kako cirkularna ekonomija funkcioniše u praksi sa velikim uticajem na životnu sredinu.

– Veoma smo zadovoljni što možemo da prikažemo našu podršku cirkularnoj ekonomiji u Srbiji i što mogu da kažem da je Novi Sad postao primer koji će, nadam se, mnogi moći da slede. Pokazali smo da smo odlični partneri – ukazala je Funke.

Primenjivanje zelene agende je proces koji može doprineti transformaciji i poboljšanju ekonomije, dodao je ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

– Deo ove cirkularne ekonomije nije samo smanjenje otpada i proizvodnja reciklažnog materijala, već je prisutan i u temama koje se odnose i na zapošljavanje i stvaranje novih mesta u određenim sektorima. Danas u Nemačkoj postoji više od 600 postrojenja za kompostiranje i kompostira se više od 50 tona biootpada i u ovom konkretnom slučaju to je izvor i novih radnih mesta – zaključio je Šib.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Prvo kompostno polje i postrojenje za tretman zelenog otpada u Novom Sadu