Iako se sirak metlaš i sirak zrnaš svrstavaju među alternativne biljne vrste, zbog dobre cene i dobre otpornosti na sušu zavređuju pažnju poljoprivrednih proizvođača

Domaći ratari uveliko skidaju rod soje i kukuruza, a završili su i žetvu suncokreta, i sada se polako pripremaju za novu setvu žita. Ovogodišnjim prinosima nisu baš zadovoljni, pogotovo zamerke na to kakva je godina bila imaju mali i srednji ratari jer zbog umanjenih prinosa nisu imali zaradu kakvu su očekivali. Zato usled klimatskih promena vredi razmišljati o tome šta sejati, ove jeseni i dogodine, da bi zbog dugih sušnih perioda poljoprivredne kulture opstale, donele očekivane prinose i više para.

Agroekonomisti su sve glasniji da zbog suše i visokih dnevnih temperatura ta kategorija poljoprivrednika, najbrojnija u poljoprivrednoj proizvodnji, treba da se okrene drugim kulturama, koje su u proteklih nekoliko decenija bile zapostavljene, a uspevaju na ovdašnjim njivama i uz dobar prinos donose i veću zaradu od kukuruza, pšenice, suncokreta, soje.

Zbog veće potržnje u odnosu na proizvedene količine, cena neovršene metlice sirka sa semenom je svake godine malo viša, tako da se takva metlica ove godine otkupljivala po prosečnoj ceni od 50 dinara kilogram. Cena zrna sirka zrnaša se na tržištu formira u poređenju s cenom kukuruza i, po pravilu, opet je nešto viša, tako da sada iznosi 19 dinara kilogram. Pa eto prilike da poljoprivrednici obnove setvu sirka, koji je pre pola veka u pokrajini zauzimao 5.000 hektara.

Naučni savetnik dr Vladimir Sikora sa Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da imamo silažni sirak i sudansku travu, koji spadaju među krmno bilje i koriste se kao kabasta stočna hrana, dok se sirak metlaš i sirak zrnaš svrstavaju među alternativne biljne vrste, zbog toga što se gaje na manjim površinama.

– Sirak metlaš se gaji kao sirovina za proizvodnju metli i njegovo gajenje je koncentrisano u regionima u kojima postoji metlarska industrija – navodi dr Sikora. – U našoj pokrajini seju ga zemljoradnici u okolini Bačkog Petovca, Selenče, Pivnica i na potesu Senta – Bačka Topola – Kanjiža. Jedina mana tog sirka je što se metlice skidaju ručno pa zbog nedostatka radne snage to poljoprivrednicima može predstavljati problem, i odvratiti ih od setve tog useva. Sirak zrnaš se seje radi zrna koje se koristi kao stočna hrana na isti način na koji se koristi zrno kukuruza jer sadrži oko 11 procenata proteina i oko 74 procenata skroba i zato u krmnim smešama u potpunosti može zameniti zrno kukuruza. Ujedno, u uslovima suše, smanjenje prinosa sirka zrnaša nije tako izraženo kao kod kukuruza, i to su domaći poljoprivrednici počeli da polako prepoznaju pa se on sada seje na više od 1.000 hektara.

Dr Sikora navodi da se predviđa da će se u narednim godinama površine pod sirkom zrnašem u EU povećati 18 procenata, pošto je, usled sve češćih sušnih perioda, poljoprivredna proizvodnja pred izazovom proizvodnje dovoljnih količina hrane.

On predočava i da u pogledu prinosa, sirak donosi veći rod u odnosu na druge tradicionalne kulture.

– S neovršene metlice s zrnom sirka metlaša u dobrim uslovima prinos dostiže osam do devet tona po hektaru, prinos zrna je od pet do šest tona, a prinos ovršene metlice tri do četiri tone. Kod sirka zrnaša je genetski potencijal za prinos zrna preko deset tona po hektaru, a u praksi se u optimalnim uslovima dobijaju prinosi na nivou osam do deset tona po hektaru zrna.

Izvor:agronews.rs

SIRAK: Može i za metle i za zrno, a dobro podnosi sušu