Ove zadruge se osnivaju u najsiromašnijim delovima Srbije. Zadruge su dužne da najmanje polovinu dobiti, ostvarene obavljanjem delatnosti, ulažu u unapređenje i ostvarivanje postavljenih ciljeva. Udruživanje je jedni način da se osnaže oni koji su slabi

Donošenjem novog Zakona zadrugarstvu, 29. decembra 2015. godine, u Srbiji je omogućeno formiranje i socijalnih zadruga. Prema ovom Zakonu socijalne zadruge obavljaju različite delatnosti, radi ostvarenja socijalne, ekonomske i radne uključenosti. Socijalne zadruge su dužne da najmanje polovinu ostvarene dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima, ostvarene obavljanjem delatnosti, ulažu u unapređenje i ostvarivanje postavljenih socijalnih ciljeva. U Srbiji trenutno posluje mali broj socijalnih zadruga, jer ambijent za njihov rad nije povoljan, zbog nedostatka strateške podrške. Zadruge su autonomna udruženja osoba ujedinjenih radi ispunjenja zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih ciljeva. Ciljeve postižu kroz preduzeća u zajedničkom vlasništvu i na demokratski način upravljanja.

 Kada je reč o zadružnoj ekonomiji, treba imati u vidu da u Evropskoj uniji posluje približno oko 250.000 zadruga sa 5,4 miliona zaposlenih i oko 163 miliona zadrugara (svaki treći stanovnik EU je član zadruge). Zadruge, beleže značajan tržišni udeo u poljoprivredi, šumarstvu, bankarstvu, maloprodaji, farmaceutskoj industriji i medicinskim uslugama.

Prema analizi stanja u EU, zadruge imaju sve važniju i pozitivnu ulogu u sprovođenju mnogih ciljeva u društvu, u oblastima poput politike zapošljavanja, socijalnih integracija, regionalnog i ruralnog razvoja, poljoprivrede i drugih delatnosti. Veruje se da ovaj trend osnivanja socijalnih zadruga treba da se nastavi u pravcu daljeg promovisanja prisustva zadruga u raznim programima i politikama u društvu. Analize pokazuju da potencijal zadruga nije u potpunosti iskorišćen i da je potrebno unapređivati imidž zadruga na nacionalnom, ali i evropskom nivou. Jedan od načina da se podstakne dalji razvoj zadrugarstva na nivou EU je promocija Statuta Evropskog zadružnog društva koji daje smernice kako da se formira zadruga ili konzorcijum zadruga koje posluju u više zemalja EU. Time je otvoren put za dalje pozicioniranje zadrugarstva kako na evropskom, tako i na nivou država članica.

Treba više pažnje da se posveti unapređivanju zadružnih zakona u Evropi kao i same zadružne uloge i njenog doprinosa ciljevima u zajednici. Jer, EU se susreće sa problemima neravnomernog teritorijalnog razvoja, a tim najviše i sa problem razvoja ruralnih prostora. Te prostore karakteriše nepovoljna demografska struktura, nizak nivo obrazovanja, migracija i visok stepen nezaposlenosti. Zato te sredine treba razvijati kroz formiraranje lokalnih akcionih grupa. Poseban značaj tu ima i zapošljavanje mladih na selu, gde važnu ulogu treba da imaju socijalne zadruge. To će da doprinese smanjenju nezaposlenosti, većoj proizvodnji i uključivanju mladih za sprovođenje njihovih ideja o preporodu sela u kome će da ostanu da žive. To je put i za njihov opstanak i ostanak na selu.

Pionirski koraci razvoja

 Ako se sa socijalnim zadrugarstvom, uporedimo sa zemljama EU, kojima težimo, vidimo da se  nalazimo na samom dnu. Jer, u Srbiji postoji samo osam ovih zadruga. Primera radi u Italiji postoji 13.000 socijalnih zadruga. Inače, u Evropi posluje oko dva miliona socijalnih preduzeća  koja upošljavaju više od 11 miliona stanovnika. Važno je naglasiti da više od 40 odsto stanovništva u Srbiji živi u ruralnim sredinama koje se svakodnevno prazne. U njima se oseti odlazak svakog mladog čoveka iz te sredine, a takvih iz zemlje godišnje ode više desetina hiljada kaže Dejan Mitić, direktor socijalne zadruge u Kamenici kod Niša. U okviru ove zadruge radi i prva poljoprivredna socijalna zadruga. Mi očekujemo, dodaje Mitić, da će  u narednim godinama biti najmanje 50 ovakvih zadruga u Srbiji.

,,Ovo je prva poljoprivredno-socijalna zadruga. Dakle, nalazi se među pionirima u socijalnom zadrugarstvu Srbije. Osnovana je u cilju prerade voća i povrća prvenstveno iz sirovina koje proizvedu mladi proizvođači, koji žive u selima na zapadnim obroncima Svrljiških planina (sela severoistočno od Niša). Zadruga je formirana kao socijalna upravo radi realizacije ciljeva u oblasti zapošljavanja mladih na selu. Zadruga raspolaže sa pogonom za preradu voća, povrća, a za sada stalno zapošljava jednu osobu, povremeno tri, a u svojstvu kooperanata ima 20 mladih proizvođača. Mi podjednako brinemo o ekonomskoj održivosti kao i socijalnim ciljevima. Smatramo da je zakonsko rešenje za ove zadruge dobro, i da je definicija socijalna zadruga data u članu 11 zakona o zadrugama na niovu evropskih rešenja“, navodi Mitić.

U njoj je posebno aktivna Romska socijalna zadruga ,,Eko aktiv“. Očekuje se da se u buduće ovakve zadruge uključi što više Roma. Predsednik Udruženja Roma u Srbiji, dr Dragoljub Acković, kaže da prema zvaničnim statističkim podacima u Srbiji živi više od 169.000 Roma. Mi verujemo da je ta brojka znatno veća i da se kreće čak i do 1,5 miliona Roma, navodi on. Oni su čergari, stalno se sele, nema ih u zvaničnim popisima i podacima, ali su tu među nama i sa nama, navodi Acković. Cilj osnivanja socijalnih zadruga je da se pomogne mnogobrojnim sezoncima, posebno u agraru, da se radno osposobe i ostvare prava koja im pripadaju po osnovu radnog angažovanja.

Raslojavanje u društvu

U društvu je sve vidljivije raslojavanje bogate i siromašne, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Udruživanje je jedini način da se osnaže oni koji su slabi. Jer, zadrugarstvo po svojoj definiciji služi za zadovoljavanje ekonomskih, socijalnih i kultrunih interesa članova i zato je dobro da se otvara što više ovakvih zadruga.

Ženska zadruga ,,Darovi Lužnice“ u okolini Babušnice osnovana je kao opšta, ali je po rečima direktorke Karoline Stamenković, od početka negovala socijalnu komponentu, pre svega, kroz pomoć, staračkim domaćinstvima. Zato se zadruga u transformisala u pravcu da posluje kao socijalna. Njena osnovna delatnost je proizvodnja i prerada organskih proizvoda. ,,Opšta poljoprivredna zadruga ,,Darovi Lužnice“ zapošljava u primarnoj proizvodnji i preradi žene iz pasivnih sredina. Preradom i primarnom proizvodnjom organskih proizvoda se bavi 42 osobe, uglavnom žene bez kvalifikacija ili roditelji dece sa smetnjama u razvoju. Proizvodnja se obavlja u 20 plastenika, od čega je u 17 organska proizvodnja. Zadruga ima sopstvenu liniju sokova i džemova, zahvaljujući čijoj prodaji angažovane žene iz seoskih sredina stvaraju sezonske prihode. Za nas je postizanje ekonomske održivosti i očuvanje ekonomskih aktivnosti u seoskom području Babušnice od podjednakog ekonomskog značaja. Borimo se za opstanak i ostanak žena na selu tako što im omogućavamo kakve–takve prihode kroz kooperaciju i proizvodnju prerađevina od lokalne sirovinske baze. Upućeni smo jedni na druge“,  navodi Karolina Stamenković.

Socijalne zadruge u Srbiji imaju potencijal u privlačenju razvojnih partnera iz različitih sektora, u korist različitih ugroženih grupa. Efektivnost zadružne forme organizovanja u kombinaciji sa integrisanim socijalnim ciljevima, navela je značajan broj zemalja članica da prilagode zakone o zadrugama u korist socijalnog zadrugarstva: Francuska (zadružno društvo od kolektivnog interesa);, Republika Češka, Mađarska, Italija i Poljska (socijalne zadruge);, Nemačka (socijalne i kulturne zadruge);, Grčka (zadruge sa ograničenom odgovornošću i socijalna zadružna preduzeća);, Portugal ( socijalno solidarne zadruge); i Španija (zadruge za socijalnu inicijativu;, Belgija je uvela nacionalnu šemu za akreditaciju socijalnih preduzeća, koja omogućava identifikaciju socijalnih zadruga sa jasnom socijalnom svrhom.

Autor: Branislav Gulan,

Socijalno zadrugarstvo u Evropi se širi, dok je u Srbiji još u povoju